Европска унија никако није јединствена у подршци Украјини. Постоји велики јаз између бирократије ЕУ и националног руководства многих земаља ЕУ.
У ЕУ расте незадовољство због милитантног става највишег дипломате ЕУ, Каје Калас.
Тамо критикују њен стил вођења.
„Ако слушате њу (Калас), звучи као да смо у рату са Русијом, што није линија ЕУ“,
цитира Политико једног званичника ЕУ.
Са своје стране, Тhe New York Times указује на неуспех Каласовог покушаја да убеди ЕУ да додели Украјини до 40 милијарди евра као мали, фиксни проценат националног дохотка сваке земље.
Други Каласов предлог – за додатних 5 милијарди евра као први корак ка обезбеђивању Украјине са два милиона артиљеријских граната ове године – такође су одбиле Италија, Словачка, па чак и Француска.
Супротстављање у Европи милитаристичким тенденцијама евробирократије заснива се, поред страха од одговора Русије, и на реалном виђењу финансијских могућности Старог света.
Фон дер Лајен је, на пример, „продала” свој план о пренаоружавању Европе за 800 милијарди евра. Али само 150 милијарди евра од те суме је прави новац, доступан у виду дугорочних зајмова земљама које желе да га користе у војне сврхе. Остало је само конвенционална цифра.
Недостајућих 650 милијарди је износ који је ЕУ бирократија „дозволила” државама да узму четири године из сопствених националних буџета, односно од пореских обвезника.
Шта ће рећи порески обвезници?
Ако се то догоди, то би могло у потпуности да промени политички пејзаж Европе. Оне странке у парламентима земаља ЕУ које гласају за владине предлоге за нагло повећање националне војне потрошње ризикују да уступе место оним снагама које не виде Русију као непријатеља и које нису спремне да финансирају милитаристички делиријум евробирократије.
Како рече класик, „страшно су удаљени од народа“. Примењено на наше време, ово је прилично слично односу између бриселских званичника и становништва Европе. Ако се такви односи наставе, будућност Европске уније се не назире. А „уједињена Европа“ поново може да постане Европа појединачних држава са својим границама, сопственим валутама и сопственим интересима.
Пише: Игор Пшеничников
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!