Документ Саобраћајног института ЦИП, до сада скриван од очији јавности, показује да приликом реконструкције железничке станице у Новом Саду нису урађени анализа оптерећења надстрешнице нити статички прорачун.
Приликом урушавања надстрешнице у Новом Саду смртно је страдало 15 особа међу којима и двоје мале деце, док се двоје тешко повређених још увек боре за живот. Упркост томе што већ три недеље тај догађај заокупља пажњу читаве Србије, режим се максимално потрудио да од очију јавности сакрије сва планска документа и уговоре који се на реконструкцију односе, очигледно у циљу прикривања разлога урушавања надстрешнице и криваца за то.
Из Пројекта реконструкције, адаптације и доградње железничке станице, који се први појавио, сазнали смо да је планирано да се “Надстрешница изнад главног улаза санира и делимично затвори каљеним ламинираним стаклом у алуминијумској потконструкцији са горње стране”. Такође, предвиђено је доња страна надстрешнице буде обложена цементним плочама за спољну употребу као и да буде постављено декоративно осветљење.
Имајући у виду чињеницу да је Пројектом предвиђено додавање нових конструктивних елемента на надстрешницу чиме се неизоставно повећава њена тежина, било је за очекивати да ће главни пројектант Слободан Наумовић извршити анализу оптерећења и статички прорачун, односно да ће у складу са правилима струке извршити процену утицаја нових конструктивних елемената на стабилност објекта и саме надстрешнице.
Међутим, статички прорачун није урађен нити је то захтевала фирма ЦЕСТРА, односно одговорна лицаза техничку контролу пројекта Драган Милић и Јасна Стојиљковић Милић. Како из новооткривеног документа сазнајемо, анализа оптерећења и статички прорачун односили су се само на фасадни зид на коме је дошло до реконструкције челичних хоризонталних носача стаклене фасаде, односно до потпуне промене носача и стакала, као и на нову галерију која је дограђена унутар станичне зграде.
Морам напоменути, да стручна лица са којима сам разговарао, након што сам им доставио документ који вам представљам, одговорно тврде да тежина каљеног стакла и алуминијумске потконструкције не прелази 30 килограма по метру квадратном, те да је наведена тежина занемарљива у односу на укупну тежину бетонске надстрешнице и вертикалних челичних шипки које су стајале пуних 60 година до напредњачке реконструкције.
Струка дакле, и даље тврди да до пада надстрешнице није дошло услед преоптерећења надстрешнице као и да би у случају да је преоптерећења било, дошло до пуцања и отпадања делова бетонске конструкције и тестерастог крова. У таквом развоју догађаја, ни под којим условима, не би било могуће да целокупна надстрешница падне у једном тренутку и усмрти велики број људи како се то на жалост одиграло у Новом Саду.
Разлог пада надстрешнице и смрти 15 особа је уклањање котви са крова које су држале вертикалне шипке о које је била окачена надстрешница. То је не само оно што тврде стручњаци већ и једино логичко и здраворазумско објашњење зашто је урушавање надстрешнице било тренутно, зашто на крову и кровним гредама нема апсолутно никаквих оштећења, али и, зашто су врхови челичних шипки отсечени и однети на непознату локацију док све жртве још увек нису биле извађене испод рушевина.
Зашто вам ово пишем?
Ако се вратимо три недеље у назад, сетићемо се да су представници режима, чак пре него што су саопштили да је надстрешница усмртила двоцифрен број особа, кренули да шире лаж да надстрешница није реконструисана. То су најпре саопштиле железнице Србије а потом поновили Весић и Вучић. Целокупна планска документација систематски уклоњена је и сакривена од очију јавности, иако уклањање документације и манупулисање са њом, несумњиво представља кривично дело.
Друго, ко има интерес да прикрива било који документ? Онај ко је невин и добронамеран свакако не, а представници режима су то ипак учинили са највећом хитношћу.
Треће, крунско питање је, да ли након три недеље скривања и три дуге недеље времена да се неки инкриминишући сегмент пројектне документације избаци, дода или промени, можемо поверовати у истинитост и аутентичност било ког документа који на овај или онај начин доспе у јавност?
Што се мене тиче, одговор је АПСОЛУТНО НЕ!
Четврто, који начин би био идеалан за пласирање у јавност једног таквог документа? Препреден, зао и покварен човек (као знате већ ко) могао би закључити да је идеално да то учини преко некога “са друге стране”, да такав, фризирани документ, подметне некоме ко је у јавности тражио и потенцирао управо одговорност Александра Вучића за убиство петнаест особа у Новом Саду. На тај начин, потенцијално фалсификовани документ добио би додатни “легитимитет”, јер Боже мој, обелодањен је од стране противника режима, што евентуални покушај да његова аутентичност буде доведена у питање у јавности или касније током судског процеса, чини далеко тежим.
Имајући у виду све наведене чињенице, кристално је јасно да су сва планска документа, грађевински дневници и други кључни докази за утврђивање кривице свих актера злочина у Новом Саду, дуге три недеље били на располагању управо и искључиво истим тим актерима о чијој кривици треба да сведоче.
Коначно, документ Саобраћајног института ЦИП под називом Анализа оптерећења и статички прорачун данас објављујем у целости како би стручна и целокупна јавност имала увид у њега, али, истовремено, још једном, најозбиљније УПОЗОРАВАМ да аутентичност овога или било ког другог документа мора бити разматрана са посебном скепсом и опрезношћу.
Документ ЦИП-а СТАТИЧКИ ПРОРАЧУН И АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА је превелики да би у целости могао бити објављен на мрежи X, можете га прегледати и преузети у ПДФ формату са линка:
https://bezcenzure.rs/staticki-proracun-i-analiza-opterecenja-nadstresnice-nisu-uradjeni/
Извор: Немања Шаровић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!