Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић прокоментарисао је вест о пуштању на слободу данас ухапшеног Славише Недељковића.
Представник Канцеларије за КиМ, највишег државног тела задуженог за бригу о Косову и Метохији, огласио се – на друптвеној мрежи Х (бивши Твитер)! не званично, не дипломатски, не службено већ “онако”, тек да се огласи. Узгред, истина је да се и други државници и јавне личности оглашавају на твитеру али о озбиљним питањима је то тек пошто су она решена или да би решење најавили, не да би се тек огласили.
Петковић су у својој необавезној објави пожалио на “Куртијеву полицију”.
“Славиша Недељковић који је данас ухапшен, вечерас је пуштен на слободу и придружио се породици! Иако га је тзв. КП јавно оптужила за наводни ратни злочин, о томе није било никаквих чињеница и он је ослобођен. Ово је доказ да Куртијева полиција прво хапси Србе па пита за доказе!” , написао је Петковић а преносе медији.
Питање од милион долара било би: колико је Срба ухапшено на Јарињу од стране тзв. “Косовске полиције” пре доласка на власт Александра Вучића који је успоставио административне прелазе договрене Бриселским споразумом?
Одговор је: 0 (и словима нула), ни један!
Наиме, СНС на власт долази 2012. године, први споразум у Бриселу потписан је 2013. године априла месеца. Парафирао га је ивица Дачић, политичко недоношче по наслеђу безбожничког комунистичког режима чији је и данас поборник.
Крајем те године, упркос протестима и противљењу Срба са КиМ, изневеривши политичу сарадњу са сународницима, представник СНС у преговорима са власти, ондашњи председник општине Косовска Митровица, Крстимир Панрић, по налогу из врха странке саопштио је медијима да се протести прекидају.
Збуњен, народ се разишао. Фирма “Нови Пазар пут” је наставила радове на инфраструктури административног прелаза, и то три километра даље од Јариња дубље ка територији централне Србије, и он је ускоро почео да функционише.
Како су на власти били у то време још увек заједно Томислав Николић и Александар Вучић, а Николић као Председник Србије, народ је тај прелаз назвао “Мала бајчетина” по родном месту Томислава Николића чија је то политичка задужбина остала до данас.
Задужбина Александра Вучића настаје годину дана касније, 14. децембра 2014. године, када је на том истом прелазу инсталирана и такозвана “косовска царина”.
Од тог момента на Jарињу почињу хапшења Срба, махом по неоснованим оптужбама као што је ова данашња. Почињу малтретирања, понижавања али и много озбиљније ствари попут блокаде доставе робе из централне Србије али и лекова! Посебно лекова нема и достављају се разним начинима управо од тог дана.
Сагласност на тихо спровођење овог и свих других делова бриселског споразума, дала је “Српска листа”. Странка коју је основао Александар Вучић управо са тим циљем, да пружи пуни легитимитет сепаратистичкој власти. Регистрована по систему таклозване “републике Косово” а окупивши најбахатије, заинтересоване искључиво за лично богаћење и остваривање уских личних циљева, “Српска листа”, из које тврде да су “глас и лице Александра вучића на Косову и Метохији”, до данас успешно обавља задатак који је пред њу стављен.
Да би погубност увођења сепаратистичких цариника сакрила од јавности, српска власт се послужила другом прљавом, такође лажном причом, ко масовној гробници Рудница. Испоставило се да тамо инема закопаних тела па су морала да буду фабрикована што је писцу ових речи и потврђено из ЕУЛЕКС-а са питањем: “зашто новинари ћуте о томе”? и заиста, зашто? Новинари само раде свој посао, а посао за који су плаћени јесте да ћуте о истини а да фабрикују и шире лажне вести.
Дакле, све је то резултат погубних Бриселских споразума које је страна на челу са Александром Вучићем спровела у (не)дело.
Остаје срамна чињеница да је петар Петковић, као члан ДСС-а у то време, био један од најватренијих противника Бриселског споразума кога је јавно оцењивао (потпуно оправдано) као велеиздајнички. Све док у јавност није процурела вест да ће управо он постати председник канцеларије за Косово и Метохију.
Срби из издане јужне српске покрајине, природно, обраћали су се овој Канцеларији за помоћ увише наврата. Петковић их је (за медије) примао на разговор али су излазили преварени, ојађени, осрамоћени. Више њих који су се са петковићем срели, рекло ми је: “такву мржњу према нама као што њему (Петру Петковићу) избија из очију, ми у животу нисмо видели”!
Његова брига која се изражава “најоштријим саопштењима” и спорадичним, политички незрелим, инфантилним објавама на друштвеним мрежама, сваки пут потврди да је доживљај косовских Срби који су петковића погледали у очи, и те како аутентичан.
Аутор: Иван Максимовић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!