Липљан, југ Косова и Метохије. Место у коме после ’99 живи преко 90% Албанаца и у коме се једна од најстаријих цркава на Балкану и Српска застава још увек чувају!
У било које доба дана да одете у Липљан, наћићете Србе код бунара који се налази у непосредној близини порте. То је једино место, изузев две продавнице и мале кафане, где могу да се окупе и разговарају. Код бунара се налазе и две тезге на којима Срби из околних места продају поврће, млеко, сир. То је простор од 20 квадрата, и то је њихов центар света.
У Липљану, малој вароши 16 километара удаљеној од Приштине, до 1999. године Срби су били у већини, односно у самом граду је живело 15 албанских староседелачких породица. Није било џамије. Тренутно у Липљану живи око 500 Срба или мање од десет одсто од укупног броја становника. Пре више од десет година направљена је и прва џамија. Зграде без посебног урбанистичког плана ничу као печурке, а све што може да подсећа на Србе полако нестаје.
Липљан је имао све институције: зграду општине, полицијску станицу, суд, нов Дом здравља, засебне зграде породилишта и стоматологије, обданиште, основну и средњу школу, у којима је у две смене наставу слушало 2.000 ђака из свих српских села у општини. Биле су ту бројне фабрике, између осталих и фабрика Кока-коле. „Заувек ћемо жалити што никавог плана није било 1999. године да се народ боље организује, да опстанемо и од Липљана направимо центар свих Срба из овог дела Косова и Метохије. Имали би тако српски град и јужно од Ибра, не би нам институције биле по сеоским кућама у Грачаници. Народ је 1999. једноставно остављен, и све што нам се сада дешава је резултат тога”, причају Липљанчани.
Црква Ваведења Богородичиног
Црква у Липљану је храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и сазидана крајем тринестог и почетком четрнестог века, отприлике око 1331. године. Тачан податак ко је ктитор овог изузетног споменика кулатуре се не зна али влада претпоставка да је неко из владарске лозе Немањића, цар Душан или његов отац краљ Стефан Дечански. Липљанска црква је једнобродна базилика са тространом апсидом и фасадама на којима су архитектонски мотиви подвучени орнаментима изведеним у самом грађевинском материјалу . Саграђена је на месту на коме се према археолошким истраживањима рађеним у периоду од 1954-1958. године налазе остаци двеју базилика,једне ранохтишћанске и једне позновизантијске. Усамом храму очуван је живопис највећим делом настао у периоду од 1375. године па до 1389. године када су завршени сликарски радови. Са доласком Турака ова црква је страдала у пожару и од рушења. После првог страдања црква је обновљена у шеснаестом веку, када су оправљени порушени сводови и горњи појасеви фасаде, да би поново опустела у седамнаестом веку. Поновно је обнављана са почецима деветнаестог и двадесетог века да би последња конзервација самог објекта била рађена 1954/58. године а рестаурација на фрескама 2009. године.
Црква Светих мученика Флора и Лавра се налази у Липљану, у непосредној близини Цркве Ваведења Богородичиног из 14. века, за коју се претпоставља да је прво била посвећена Св. Флору и Лаври, као и да је била седиште Липљанске епископије (11 – 14. век). Нова црква је саграђена у 20. веку као једнобродна грађевина у облику слободно уписаног крста са једном куполом. Црква је оштећена у време Мартовског погрома (17.03.2004) и 2006. године обновљена под руководством Комисије за спровођење обнове на српским православним верским објектима на Косову.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!