Хронологија Вучићевих потеза који су омогућили несметани албански терор над Србима на Косову и Метохији

Много је облика терора којима косовски Албанци врше притиске над Србима како би збрисали наш народ са Косова и Метохије. Међутим, у томе им је помогао човек српског имена и презимена.

Један од облика тог терора над Србима северног дела Косовске Митровице и околине јесте више позива на саслушање, десетине њих уручено од стране сепаратистичког тзв. “тужилаштва”.

Адвокат Љубомир Пантовић наводи да се “ради о томе да су у питању догађаји из децембра месеца прошле године, када су биле постављене барикаде у месту Рударе у општини Звечан, а све то трајало је три недеље”.

На барикаде Срби су упућени на захтев “Српске листе” која ништа не чини а да то није директно упутство још увек актуелног Председника Србије. Како из “Српске листе” сами једном приликом и рекли, они су “глас и лице Александра Вучића на Косову”.

Тај глас, као што видимо, у потпуности изостаје иако је баш он тај који их је увалио у проблем!

Како је Пантовић навео, из упућених позива се види да су Срби са барикада осумњичени за “кривично дело рушења уставног поретка”, при том се мисли на “уставник поредак” такозване “републике Косово”.

Истовремено сепаратисти наводе да њихов систем “никада није имао више министара који су прекршили Устав, и који се понашају без поштовања” према њему, како је навео члан председништва сепаратистичке странке “ДСK” Џафер Тахири.

Ранијих година, Тахири објашњава, “када би се прекршио Устав, оставка би била обавезна”. То више није случај. Сепаратистички режим, на челу са Аљбином Куртијем, себи је створио иминутет како би своје чланове заштитио од кршења такозваног и илегалног “устава Косова”.

Срби немају ни тај нити било какав имунитет. Иако су сасвим легитимно изашли на протесте користећи сва демократска права, и то у сопственој земљи, захваљујући издајничкој политици Александра Вучића који их је на те барикаде и извео како би до краја одиграо своју прљаву политичку игру, они се сада налазе у изузетно неповољној ситуацији.

За оно што је хтео неко други (Вучић) они сада могу да одговарају пред сепаратистичким системом коме је, што је највећи апсурд, игра са барикадам највише ишла у прилог!

Припаднике српског МУП-а и Цивилне заштите, некадашњи фактор безбедности који је и омогућио опстанак Срба на северу покрајине нарочито после од 1999. године, Вучић је након парафирања споразума у Бриселу августа 2013., распустио и интегрисао их у такозвану “Косовску полицију”. Та служба је тако добила легитимитет, организовала систем и своје функционисање на северу покрајине скривена иза маске да у њој раде “српски полицајци”. Тиме је ефективно неутралисана и српска одбрана.

Крајем прошле године дошло је до лажног изазивањем панике и стварања алармантног стања услед чега су ти “српски полицајци” и остали службеници напустили сепаратистичке квази-институције. Ово је искоришћено да упражњена места буду попуњена албанским особљем. Наводно протестујући због тога Срби су позвани да изађу на барикаде што је била њихова “радна обавеза”.

Једноставно речено они су били уцењени отказом, дакле принуђени, да иду на барикаде што се довијало на смену и водили су се прецизни спискови о доласку или недоласку позваних. О списковима је бринуло особље именовано од “Српске листе”.

Подизањем барикада изнуђено је оправдање за гомилање албанских специјалаца РОСУ на север Косова и Метохије. Након што су се организовали и успоставили систем контроле над Србима, Вучић је наложио уклањање барикада, а да ни један захтев Срба није ни разматран камоли испуњен.

Припадници тзв. “Косовске полиције” и РОСУ специјалаца остали су на својим местима чиме је започео терор над Србима.

Ово не боде очи западним лажним демократама не зато што то не виде већ зато што је при тим квази-институцијама остао један број Срба, они запослени јужно од Ибра. Управо њих албански сепаратисти данас довлаче на север покрајине како би задржали “легитимитет” указујући на свој “мултиетнички” састав и тако наставили да неометано врше терор. Ти Срби су такође захтевали да и они напусте сепаратистичке квази-институције као што су то учинили они на севру покрајине. Представници “Српске листе” су навели да ће им одговор бити предочен наредног дана када се буду посаветовали “са Београдом”, тачније Александром Вучићем. Сутрадан им је речено да је њихово ангажовање неупитно јер за њима постоји потреба Срба “јужно од Ибра”.

Наравно, ово је била лаж коју данас лако можемо да препознамо захваљујући терору над Србима северно од реке Ибар који легитимитет црпи из њиховог ангажовања.

Крајем јуна Вучић је у Београду организовао протест “Србија наде”. За ту прилику су масовно ангажовани превозници сепаратистичких фирми који су Србе са Косова и Метохије возили на Вучићев митинг. Тако је сепаратистима омогућено да физичким уклањањем Срба са КиМ, узурпирају зграде општина чиме је Вучић омогућио да заузму и зграде цивилне управе.

Забраном довожења робе и лекова из централне Србије створена је хуманитарна катастрофа а преостали Срби су се нашли у потпуном окружењу. У почетку је одговор на то било коришћење алтернативних путева али су сепаратисти касније и њих блокирали.

Албански терор над Србима је из дана у дан бивао све јачи, толико да су гласне постале критике чак и из сепаратистичких медија и служби али и са Запада! У тренутку када се чинило да ће свет засутавити косовске Албанце, дошло је до оружаног сукоба у Бањској који је предводио Милан Радоичић, Вучићев човек који у потпуности контролише сваку активност Срба у покрајини. Тако су “лоши момци” и негативци сада нису Албанци са КиМ већ су то Срби. Знамо, неки од њих су дали животе за то.

Догађај у Бањској приморао је значајан број Срба да напусти покрајину јер су сада већ хапшени из потпуно суманитих и неоснованих разлога. Процењује се да је услед тога север Косова и Метохије напустило преко 2.000 Срба. Укупно, од доласка на власт Александра Вучића, чак преко 40.000 Срба.

Преостали Срби данас остају без икаквих права, сви атрибути срpске државности се укидају укључујући и оне који су гарантовали њихов колективни па и лични идентитет.

Остављени без икакве заштите над њима се несметано и у порасту појачава насиље. Једини разлог за то је што су били принуђени да слушају налоге Александра Вучића који, како сада видимо, ради искључиво на стварању Велике Албаније. Због тога и даље упорно ћути на све то.

А свет, било западни или источни, ако се већ не буни председник Србије, не види разлог зашто би то они чинили. Тако је албански геноцид над Србима коначно ушао у завршну и, на жалост, дефинитивну фазу.

Оно што није могла до краја да спроведе било која нација самостално, а покушавали су не само Албанци већ и Турци, Асутроугари, Немци у чак три наврата за само 100 година, па чак ни Америка која је 1999. предводила НАТО агресију над Србијом, као највећа војна сила у историји света, привео је крају један човек – Александар Вучић. Издаја и злочин без преседана! Тако нешто не памти ни један народ, нити се памти над било којим народом у историји људске цивилизације. И сигурно је да ће до краја света  по много чему остати непревазиђени злочин.

Пише: Иван Максимовић

Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!