ЗЛОЧИНИ
Албански фашисти су у прва три месеца окупације 1941. ликвидирали на најмонструозније начине најмање 155 Срба, махом у досељеничким насељима, односно места која су формирана од колониста. Албанске зликовце су предводили Мехмед Градица и Садик Зејнели.
Албанци су извршили масовну пљачку србских места у ђаковачком округу, а најтеже је било у селу Накараде. Тамо су затрпавани бунари и посечени воћњаци. Ово је учињено са циљем да се онемогући било какав повратак православних Срба у своје куће. У општини Јуник, која се налази на путу између Ђаковице и Пећи учињена је серија злодела над 400 Срба. Такође рушене су и православне цркве: Лубарда, Пацају…итд. Док су погроми вршени у селима: Вогово, Нец, Раставица, Ереч, Крушевац.
Већ од 14. априла у јужним и западним деловима Метохије букнуле су антисрбске демонстрације у Призрену, Ђаковици и Пећи. Албански демонстранти којих је било више хиљада су рушили, демолирали и пљачкали све институције, те спаљивали обележја југославенске краљевине.
Албански злотвори су настојали у сваком месту да прво убију оне угледне, имућне домаћине, како би застрашили остале мештане.
Ђаковачки начелник општине Сулејман Круезиу је био на челу делегације која je дочекала дивизије Вермархта у свом месту и ставио им се на располагање. Он је такође био водећи подстркивач и хушкач својих сународника против србског живља. Албански прваци су на Косову и Метохији очекивали подршку од немачких окупационих снага за остваривање сна о ткз. Великој Албанији.
Круезиу је имао неколицину блиских сарадника: Џемал Круезиу, Риза Ђинаши и Џафер Цури.
Албански медији су ширили лажи у својим штампаним гласилима, како Срби сами напуштају својом вољом домове и одлазе са “албанске земље”.
Косово и Меохија су Срце и Душа Србије!