Јутрос око 08.45 часова у центру Призрена физички је нападнут православни свештеник. До напада је дошло испред хотела Теранда, када су стигли ходочасници аутобусом врањских регистрација присуствовали литургији и обилазили призренске светиње у пратњи свештеника узурпиране епархије рашко-призренске.
Они су кренули ка Богословији када је осумњичени у близини паркирао своје возило, најпре је заставу терористичке “УЋК” окачио на предњи део аутобус, а затим кренуо вербално да провоцира и физички застрашује ходочаснике.
Свештеник, који је такође кренуо на литургију, пришао је да види шта се дешава, упозоравајући ходочаснике да “не наседају на провокације” и да што пре уђу у Богословију.
Нападач је тада физички насрнуо на свештеника свештеника, одгурнуо га а затим му савио му руку. Када је видео им прилази припадник тзв. “Косовске полиције” из обезбеђења Богословије, побегао је својим возилом. Он је касније ухапшен и одређен му је притвор од 48 сати. Најчешће то буде и најтежа казна коју Албанци добију за нападе на Србе.
Упадљиво је да узурширана и неканонска “епархија рашко-призренска” са Теодосијем (Шибалићем) на челу упорно оправдава нападача и покушава да ублажу читав догађај под плаштом “осуде” у саопштењу које су брже-боље издали како би предухитрили медије да о томе објективно извештавају. Подсећамо, приликом масовног отимања православних светиња од стране косовских Албанаца, овој “епархији” је требало неколико па до десетак дана да издају саопштења као у случају отимања Студенице Хвостанске.
Услед такве политике свештенику је, што је по први пут, забрањено да даје изјаве за медије или да уопште коментарише догађај вероватно како не би личним доживљајем приказао страхоту и ужас са којим Срби могу, па и срећу се, свакодневно на Косову и Метохији. Наводи се да је „поменуто лице” (али не и да је Албанац у питању) физички је насрнуло на свештеника, грубо му заврнувши руку”. Занимљиво, за разлику од медија који се ослањају на изјаве очевидаца, из Теодосијеве “епархије” кажу да су “одмах притекли у помоћ један косовски полицајац и један грађанин Албанац”. Када је у питању идентитет нападача тада не може да се каже да се ради о Албанцу али када је реч о измишљеном(?) спасиоцу, тада је потребно нагласити да је он Албанац?!
Саопштење Теодосијеве “епархије” наставља умирујућим тоном па наводе да су “после инцидента верници редовно учествовали у литургији и обилазили верске објекте”. Колико је могуће да после овако отвореног напада Срби који долазе из других крајева земље а где могу да слушају искључиво о нападима и агресији косовских Албанаца на Србе па на крају то и сами доживе, одмах након тога да “редовно учествују у литургији и обилазе светиње”?
Ако је и било сумњи да се све ово намерно и промишљено пише следећа реченица демантује сваку такву сумњу. „Очигледно је реч о изолованом случају у Призрену, где наше свештенство и богословци иначе живе мирно и наши поклоници редовно долазе да обиђу светиње овог града“, наводи се у саопштењу Теодосијеве епархије.
Српски народ је превише дуго држао очи затворене и спуштао главу пред безакоњем какво се у Српској Православној Цркви не памти. Зар ће и преко овако очигледно поданичких и про-албанских саопштења и понашања нелегалне Теодосијеве “епархије” и даље узимати учешће у њиховом безакоњу које се чини против Бога и државе? Може ако жели, али онда не може да се нада било чему добром.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!