Момчило Алимпић, Заштитимо Јадар и Рађевину, јул. 6, 2024
АМБАСАДА САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ НЕМАЧКЕ
КНЕЗА МИЛОША 74-76
БЕОГРАД
АМАБАСАДОРУ
УЛТИМАТУМ АДОЛФОВИМ НАСЛЕДНИЦИМА
Касно сте се сетили хер Кристијане Шмиту, џаба ти је „клањање“ у Доњој Градини. Послаше те Шолц и Урсула да замажеш очи Србима. Не иде то тако, макар то један несрећни „србин“ назвао: „Признавање карактера свих ратних злочина јесте пут ка препознавању злочина из прошлости и промовисању помирења“. Рече један „србин“, јадо, ал’ да л’ остаде жив, погађајте.
А ко је то против помирења? Нико нормалан, само пре помирења: покајање, причешће, санирање штете… Просто: ИСТИНА!
Не вреди вам хер канцеларе Шолц, послали сте најнеспособнијег међу вама да вади флеке. Док не кренем даље, да вас подсетим и питам, како је могуће да вам, ваши заштитници (сви честити Немци их називају окупатором), Американци, не забранише употребу титуле „канцелар“, а још ме више чуди што је ви Немци сами не изопштисте из вашег речника, кад се зна да је исту носио и лик из наслова текста. Само да знате, запрепастили сте, не само мене Србина који не прашта, већ још много неких који такође не праштају, али и не заборављају. И увредисте нас, јакако! Ваша сујета и воља за моћ вас је омела да употребите памет кад сте навалили да Србе окривите за неки геноцид, који се привиђа само вама и још понекоме. Зар нам је мало наше сјебаније, ви би да нам натоварите још и геноцид. Зар ви, Немци, највећи произвођачи геноцида у васељени, да окривите друге за то. Што би рекли, заменили сте тезе. Ако ико зна шта је Србоцид, Русоцид… то знамо ми Срби и Руси, а најпре ви, Немци. Можда ћете рећи да сте ви рођени после великих ратова у којима ваши преци, очеви и ђедови десетковаше Србе, Русе, Јевреје… и да ви са тим немате ништа. Ма немојте, нисам ја ваљда наследио немачке дворце, фабрике, њиве и ливаде као и нацистичко наслеђе. Имате ви везе са њима, још како, ви сте континуитет оне исте Немачке из 1914. и 1941. и наравно из 1999. Само да знате кол’ко је на вас поносан лик из наслова ултиматума. Овај ваш фићфирић (ово је наша реч и нема никакве везе са оном вашом: фирерчић, мада, што јес’ јес’ личе) у Републици Српској, пљунути Адолф, само да пусти брке. Ако сте заборавили, ми Срби нисмо. Да наша несрећа, српска, буде још већа, не прође ни 15 година, од Другог светског рата, похрлисмо да обнављамо и градимо Немачку, неко каже Америку, јебеш Србију, к’о да смо знали да ћете нас опет рушити. Апсурд до апсурда.
Три пута сте, Шолце, Урсула, Бербок, Шмите, она бабетина Меркелова и остала братијо организованог злочиначког подухвата према свему што је српско, само у једном, и то окрњеном веку, систематски спроводили злочине. Три пута су ваше бомбе, само у том окрњеном веку, рушиле и палиле по Србији све што је могло да гори, а казнене експедиције вашег вермахта, регуларне војске, су клале и стрељале све што је мирисало на српско. Правдали сте се и потурали сте нам неке СС јединице, које су, тобоже, као ван контроле немачке команде, ту и тамо вршиле некакве инциденте. И да је тако, није мој ђед био есесовац, ваши ђедови и очеви су били у СС јединицама. Нема тог срама којим вас могу закитити. Иза ваших злочина и геноцида стоји званична Немачка и немачки народ, наравно не сви, али огромна већина. Па нисмо ваљда ми Срби довели Адолфа на чело Немачке, као ни оног Шредера, као ни ону бабетину Меркелову, баш као ни тебе О’ Лафе Шолцу. Немачки народ вас изгласа, демократски, промишљено… Ред је, мајку му, да са вама преузме одговорност. Под вашим надзором Хрвати су уморили 1.000.000 Срба у Хрватској и то по вашој лиценци, чак су је и унапредили. Ваши официри су вршили процену српских жртава, и то на лицу места, чији број може бити само већи од напред наведеног. Читам и гледам ових дана, како се „извињавате“ народу Намибије за 300.000 убијених и то како, као да сте им преорали међу за пола бразде, као да сте им обрали недозрелу трешњу, као да сте им очешали таљиге… Кад сте стиснули петљу да признате 300 000 убистава (можете замислити гробље дуго 300 километара, гроб до гроба) колико сте их онда стварно убили, да помножимо то са три или пет пута, или…а?! Нисте ви само злочинци, ви сте и лажови. Нисте их удостојили бар масовним гробницама, и оне су вам биле превелики трошак, само сте их песком запретали. Исти рецепт сте применили и на нама Србима. Касније сте измислили цијанид тј. циклон Б и спаљивање. Напредовали сте, у злу наравно, да човек не поверује. Али, новце не понудисте. Зашто? Такви злочини, као и захтеви за одштету не застаревају. Боље вам је да се нагодите и са њима, а богами и са нама Србима, никако са „србима“, неће партнер на партнера. Нисте ви у Намибији само убијали, палили сте и рушили баш као и у Србији. Требало вам је 120 година да се „извините“ народу Намибије, вероватно вам опет требају њихова рудна богатства и критичне сировине од којих је туђи људски живот за вас Немце најтраженија роба.
Стварно, како се те критичне сировине налазе само код сиротиње? Зар не би било логично, ту сиротињу превести у богатињу, ако је стварно тако. Истина је ипак мало другачија, сиротиња је господскија, сиротиња је скромнија, сиротиња је поштенија…, сиротиња осим што верује у Бога зна да Бог постоји, док ви и кад кажете да верујете у Бога лажете и то да не би само, ето тако лагали, већ да би лакше преварили, отели, убили… А ви сте све супротно од сиротиње. Збиља, није ми јасно како ћете једног дана живети кад схватите да сте поубијали све на које сте се намерачили. Ко велите, ‘ајде да обновимо „сарадњу“ док се народ Намибије не досети јада. Кол’ко још деценија или векова треба ми Срби да чекамо „извињење“. Хер Шолце послали сте Кристијана Шмита вашег фићфирића и декларисаног нацисту да се тобоже поклони у Доњој Градини и да нам тури прст у око, и то у оно које је још здраво, пре него што поново изазове паљевину по Србији, Републици Српској и Црној Гори. Није ли то што радите покушај „Решења српског питања“ једном за свагда? Ево цео један, мало окрњени, век и 24 године двадесет првог века ми Срби чекамо ваше покајање па тек онда извињење и накнаду штете. Ал, ништа од вас, кад треба да се извините ви тражите да се Срби вама извињавају. И заиста, учинили би ми Срби и то, само кад би знали да ће од вас постати људи јер и нас су наши духовници учили да будемо људи, за остало ћемо лако. Наравно, нема од тога ништа већ смо вам неколико пута окретали наш српски образ, што један што други. Док сте нас ударали, ваш је образ црвенео, што ни до дан-данас није ишчилило. А ви све „погрешно“ разумели. Шта мислите, хер Шолце и остала братијо организованог злочиначког подухвата, колико кошта живот једног Србина, што са ове што са оне стране реке Дрине, оца или мајке петоро, шесторо… српске дечице? Колико коштају животи те српске дечице што стрељане што поклане. Ђаке сте из школских клупа изводили на стрељање. Ти ђаци, та деца, нису имали своју децу, не имадоше кад, не дадосте им ви Немци. Српске сељаке по Мачви, Јадру, Рађевини и широм Србије сте убијали на њивама, по баштама, на свадбама, на крсним славама, спаљивали их у црквама и то српским. Подсетник: село Драгињац, код Лознице, 14. октобар 1941, скоро 3000 стрељаних. У Основној школи „14. октобар“ у Драгинцу данас уче немачки језик, какав год закључак изведете из ове чињенице неће вам бити добро, нама није одавно. Да сте ви Србе затекли у немачким црквама или на немачким њивама, било би вам, алал, што тражили то и добили. Али, не би тако. Срби су Немачку виђали само кад сте их, на силу, одводили у логоре и на принудни рад. Да, ишли су Срби у Немачку и из нужде, добровољно. Ишли су Срби да обнове Немачку за мининалне наднице, не као лекари и инжењери. То је било много касније и траје и дан данас. Не зна се да л’ је горе онда или данас, за Србе свакако. Мајкама српским, не вашим немачким, сте дечицу од неколико месеци клали на мајчиној сиси, дођите у село Цикоте, код Лознице и уверите се. Ону децу од десет, дванаест, четрнаест година, нарочито женску сте пре убијања силовали. Чак и не треба, ни ти Шолцу нити твоја братија да нам се извињавате, који ће нам то?! Бар смо ми Срби схватили да вама Немцима не смемо никад и ништа поверовати. Шлус! Примећујете да ја немачки зборим, како-тако, али ви српски, ич.
Израчунајте колико то Срба потенеписте, колико нам кућа спалисте, колико нам само амбара са житом опљачкасте, што не однесосте ви попалисте, колико сена спалисте, колико нам живине и стоке отесте, а ми Срби сељачки народ, ни пензије ни државне плате, пара ниоткуда, само глад, болест, јад и чемер. Кажу за вас да сте највећи лопови. Не, никако, шта би на то рекли Американци и онај Горди Албион. Ви сте разбојници, пар екселанс. Лопови само краду, разбојници отимају и при том убијају. Кад сте знали да израчунате да једна огреботина немачког војника, регуларне војске немачког народа, вреди 50 српских живота а убијеног 100, знаћете и ово што вам тражим. Неко је после Првог светског рата, непристрасан, израчунао да сте само у рату 1914-1918. направили штету Србији од 172 индустријске године. Кол’ко кошта српска туга, плач и сузе, плач се и данас чује и сузе још теку, мук, кол’ко кошта српска црнина, чекање на нови живот, кол’ко кошта прекинуто трајање, безброј, можда ви знате тачан број, српских фамилија? Чим се наша, српска, деца замомче или задевојче а ви њих, уза зид, пред стрељачки строј или у логор, како вам се ћефне. Што се тиче броја убијених Срба, то ви Немци знате најбоље колико сте нас побили, не бије вас глас, забадава, да имате најтачније архиве. Што се тиче наших српских архива ви сте их попалили, чак и библиотеке. Наше српске архиве, бар што се тиче убијених Срба, су у нашем сећању и на гробљима, додуше прилично неуређеним, али то је већ наша српска срамота. Нема више: „Опростићемо али нећемо заборавити“, нећемо ни опростити ни заборавити и то не само кад сте ви у питању.
Не брините туђу бригу, доћи ће на ред и Американци и онај Горди Албион, матица свих зала на планети. Немци бре, кад смо код праштања, замолите нас Србе да вам никад не опростимо. Просто, дресирани смо да вас слушамо. Бар нешто људски учините. Зато хер Шолц, зашиљи оловку па рачунај колико то збиља вреде српски животи, није лепо да ми процењујемо своје животе, кад сте знали да убијате знаћете и ово што тражим. Не заборавите ни оне нерођене, њихове сте мајке и очеве, бабе и ђедове такође поубијали. Знате ли колику сте рупу и празнину направили у српском трајању? Огромну, израчунајте кол’ко кошта та празнина, та црна рупа, већа од оне васељенске. Зјапи та црна српска провалија испод вас Немаца, што се чудите? Ви, Немци сте је направили. Јесте чудно, али то НИШТА зна да кошта много више од нешто. Ми, Срби, и дан данас, понајвише, тугујемо за тим НИШТА. Баш то НИШТА је вредније од свега вашег. Рачунајте и не мислите на опроштај, ту флоскулу о праштању и некаквом незабораву су у уста „наших патријарха“ ставили комунисти, што без вашег замешатељства сигурно није могло проћи. Нема нико у Србији ни право ни снагу да прашта убијање туђе деце, проливање туђе крви… Свако ко жели да прашта нека то чини у своје име и за своју разбијену лабрњу за своје попијене батине или шамар… Ако опростимо, биће да смо и заборавили. Има ли горе смрти од заборава? Баш нас живо занима до које ће те цифре доћи? Српски животи плус она српска празнина плус материјална и нематеријална штета, плус све остало, што наведох у овом писму= ?, а ви је л’ да да тих новаца немате? Нећемо вам опростити нити једну марку нити један евро. Пристајемо да део одштете одрадите по српским селима, ко воли рударство може и у Бору код Кинеза, ионако се прича да сте још у средњем веку копали руду по Србији, нема нас довољно, сећате се? Баш ТЕ, што их НЕМА побили су баш ваши очеви, ђедови, прађедови… Мислим да је право да заменимо улоге и видећете бољи смо домаћини од вас, стан и храна наши, пиће, кафа и кафућино, цигарете, чак и шнапс, наши, опојна средства, маа биће и тога, све о нашем трошку! Дођите да вас „убијемо“ српском добротом. Иначе, није да претимо, само треба да знате какве извршитеље имамо, јебеш ваше казнене експедиције. Време је да и они ураде нешто корисно за Србију: изврнуће вас на поставу. Како ли ћете само ово превести на ваш немачки оскудни језик? Тешко. Зато нас замолите за вансудско поравнање, па да видимо шта можемо учинити. Као што ви Немци имате континуитет убијања и пљачкања тако и ми Срби имамо континуитет сећања, ма како то глупо звучало. Кад год смо на прагу да заборавимо, неко од наших, које ви побисте и покласте, што у сну што на јави, нас подсети на вас. Иначе ми овакви какви смо, ко зна ? Ионако вас неки „срби“ већ мећу међу свеце а да сте нам пријатељи то је за њих одавно неупитно. Ми Срби, без оних наводника, те „србе“ називамо издајицама и макаронџијама.
Израчуна ли хер Шолце? Ако је ико добар у рачуну па то сте ви Немци. Мислили сте: „Извините, мало нам је жао“, очекујући да вам као и до сад узвратимо: „Данке Дојчланд, нема везе, и други пут.“ Чујем хер Шолце да сте наумили, још једном, евентуално двапут да дисциплинујете немирне Србе, и нема нас, ни за хербаријум. А кренуло вам је, ’оће вас, кад нас не убијате, уваљујете нам половне голфове, опеле, белу технику,… све што би завршило на вашим отпадима, ви Немци, нама српској сиротињи. Нисмо имали кад да се опоравимо, били сте систематични. Браво! Све што у Немачкој није за ваше цуке и маце, све ваше оглабине, ви у ваше маркете по Србији, Србима, акција, попуст = трова, болест… Погледате ли ви Немци, понекад, не морате увек, у своје дланове, осетите ли усирену и лепљиву крв српске дечице, коју ваши очеви, ђедови, прађедови пролише? Док рачунате што вам зададох, обавезно погледајте у дланове и протрљајте их, чућете жубор вреле крви српске. Немојте се љутити, све се наслеђује, и добро и зло. То се не заборавља ни кад сте у последњем стадијуму алцхајмера. Ушло вам је у генетски код.
А шта ви радите? Понашате се као она лопужа која каже: „Не питајте ме само за онај први милион.“ Тако и ви Немци: „Не помињите нам првих неколико десетина милиона побијених и првих 1000, 2000…10000… милијарди, наравно са златном подлогом, за остало ако баш морате.“
Хоћете, хер Шолце, у Србији да преко својих слугерања на власти извршите репризу обавезног „откупа“ из времена кад су нас, после вас, зајашили комунисти. Хоћете српски литијум иако га и ви имате, али је српски најбољи, да није органски, што јужније то здравије. А зашто не би био, кад је туђи па још и џабе, ионако у Србији не ваљају само Срби. Погрешно је мишљење да ви, Немци, мрзите Србију. Напротив, волите ви и Србију и Русију и сличне дестинације, неизмерно, само су вам Срби и Руси проблем, не ваљају па не ваљају. Само сте заборавили да Србију волимо и ми Срби и то много више од вас Немаца, наравно не ови „срби“ што су вас прекрстили из пријатеља у партнере као ни ови што се зову пропалозиција. Има нас, још кад урачунамо и Русе и Никарагванце, ма има места и за ВЕЛИКЕ НЕМЦЕ, на-је-ба-ли сте!!! Опаметите се под хитно неком шок терапијом, јер ако вас наша браћа Руси, буду трезнили нема вам помоћи, па да вам је Бог отац. Сећају се ваши стари, Берлина у априлу и мају 1945., а тек оних Т-34 и каћуша, још како! Проблеме, српске и руске врсте, некада је један брко, сличан вашем брки из наслова ултиматума, решавао, преведено на немачки: нема Срба и Руса, нема ни проблема. Кад сам код Руса да вас подсетим на речи вашег ВЕЛИКОГ НЕМЦА, Ото фон Бизмарка, кад су га мали Немци наговарали да нападне Русију, жељни руске крви и отимачине, а и шта би ви друго. Одговори им том приликом Бизмарк: „Ништа ми није лакше, него истерати руског међеда из пећине, само не знам како да га вратим у ту исту пећину.“ Ото фон Бизмарк, ваш први канцелар је ВЕЛИКИ НЕМАЦ, ако ни због чега другог, а оно због ове изјаве. Ви Немци, који Бизмарка сматрате најпаметнијим немачким владаром, не послушасте га. Чим се Бизмарк представи, а ви јуриш на Русију у пропаст, једном, двапут, немојте више прећи ће вам у навику, мислим на ту вашу пропаст. А, Бизмаркова изјава актуелна, како пре 150 година тако и данас, можда данас чак и више.
Е па доста више, Немци бре, Срби се опаметили, на шта свакако нисте рачунали, мада се и ми Срби тешко привикавамо, мислим на то опамећивање. Само примера ради, знате ли колико нас Срба навија против Немачке у било ком спорту? Боље да не знате, дилема постоји само кад играте против Американаца, Гордог Албиона и Хрвата. Чујем ’оћете и српски ветар и српско сунце и српску ђурђевску кишу да нам узмете. Мало морген. Бојим се за вас, нисам сигуран да имате довољно лудница. Убише се ове ваше слугерање у Србији, да вас представе као српске пријатеље, али не иде па не иде. Од скора су реч пријатељ заменили са партнер, не рекоше да ли сексуални, хомосексуални, пословни, случајни… Од скоро 200 држава у свету ми Срби тек неколико пријатеља: Руси, Белоруси, Грци и понека Никарагва, наравно има ту и ВЕЛИКИХ НЕМАЦА. Кад би и то потрајало, нама Србима ПУНА КАПА. Од како знам за вас покушавам да вам одвојим жито од кукоља. А где су ваши пријатељи, пропалице и саучесници? Ниђе, нема их, осим ако на самог сотону не мислите или Американце и оног гордог Албиона. Побогу, Немци па имате ли ишта своје. Шта би било са вама да није нас Срба? Немци, пропустили сте миленијумску шансу, замислите само да сте нас Србе замолили, мислим да је ова последња реч била сувишна, да вам будемо пријатељи. Где би нам био крај. Овако ? Јебига!
Него, ја одужио ово писмо, шта ћу, савлада ме љубав па олабавим и што треба и што не треба.
Докле море стигосте са рачунањем?
Обавезно узмите у обзир онај однос: педесет српских живота за једну огреботину немачког убице, припадника регуларне војске немачког народа тј. вермахта, и сто српских живота за једног убијеног немачког убицу, па макар он страд’о, возећи бицикл мртав пијан. Поитајте, јер ево у реду иза нас стоје Грци, Пољаци, Руси… да л ће за њих нешто остати, чисто сумњам. Будимо реални, Немци, ако платите српске животе, ако вратите опљачкано, ако платите штету како сам вам наредио не верујем да ће вам ишта остати, наша народна изрека, чуди ме да и то не опљачкасте, каже за такве, „го ко пиштољ“.
Рече један ваш немачки паметњаковић (то вам је коктел од будале и лудака), да ми Срби треба да се захвалимо Немцима за све што учинише за Србе, а нарочито што су нас пустили да ми један МАЛИ СЕЉАЧКИ НАРОД, победимо један велики немачки народ, и то више пута. Да ви то не тражите да вам се извинимо што смо вас „натерали“ да нас убијате, а вас „натерати“ да убијате је лакше него жабу натерати да скочи у воду. Чуј ово: Немци велики народ, ал’ кад би се за-је-ба-ва-ли. Не мери се величина неког народа по броју већ по људској величини. Велики народ треба да има и велика дела, а ви Немци имате ВЕЛИКА ЗЛОДЕЛА, која сам ја само делимично навео. Од великог немачког народа постоје ВЕЛИКИ НЕМЦИ и ја их спомињем, баш као што спомињем српске свеце. Остали су вам ти ВЕЛИКИ НЕМЦИ за семе, ако сконтате шта то значи и ако их препознате.
Чујте Немци и почујте, немојте више никад да нам претите, ни нама Србима с ове стране Дрине нити Србима с оне стране реке Дрине, а камоли да ћете уништити Републику Српску. Није лепо и неће вам бити на корист. За Косово и Метохију боље да вам не причам. Кад нам претите треба да знате да смо ми Срби, давних дана, царство небеско ставили испред земаљског, што и вама топло препоручујем. Паметном доста!
За разлику од тебе хер Шолце и твоје братије, која учествује у организованом злочиначком подухвату против Срба и Србије, ја сам искрен човек па ћу вам написати и ово: имате ви Немци велике композиторе, велике писце, велике научнике… али због ваше бројности то и није Бог зна шта. Има вас 10-15 на једног Србина, хвала Богу па издржасмо и претекосмо. А сад узмимо нас Србе: Теслу, па Пупина, па Миланковића, па Бошковића, па Путина, (за њега баш ви, Немци, тврдите да је гори од сваког Србина) па… што да не и мене, а нас једва седам, осам милиона и то кад нас повлатају са свих страна света, па још кад се одрекнемо „срба“. Можда сте нас више побили него што нас сад има, обавезно и то проверите, док сте у канцеларији. Закључак се сам намеће! Кад и вас Немаца буде колико и нас Срба, можда ћете и ви имати неког Теслу, Пупина…Путина (јес’ вала и он Србин) или неког сличног мени, што да не. Да вам је знати само како је тешко бити МАЛИ ВЕЛИКИ НАРОД! Шта би сте све дали да сте на нашем месту!? Ево на пример мој случај: врућинчина, а ја у тешкој ладовини лешкарим и пијем Ваљевско пиво, ладно к’о змија, и правим се како ми је тешко, ово што се правим да ми је тешко је само да деци не дам лош пример. Ма цркните од муке! И да знате пиво вам је нула у односу на Ваљевско.
Ипак ми Срби знамо да ценимо свакога (провлачим ја ову мисао кроз цео ултиматум, ваљда ће те је разумети), баш као што волимо Светог Саву, Светог Николаја Велимировића…, ко је човек па тако не заобилазимо, напротив, ни Немачке ВЕЛИКЕ ЉУДЕ попут Родолфа Арчибалда Рајса, Ранкеа, Петера Хандкеа… и још колико, савременика Немаца, што сам вам их препоручио да их оставите за семе, које волимо и ценимо али имена њихова за сада нећу објавити, јер се бојимо ваше деструкције, према њима. Нажалост, нама Србима, Немци пријају у малим дозама и то не зато што нам веће дозе нису потребне. Напротив, ВЕЛИКИ НЕМЦИ има и вас, али мало вас је. Ми Срби без вас, Немаца, можемо, нисмо ни знали за вас, икад и сазнадосмо, док нас не почесте убијати али ви не можете без нас Срба, навукли сте се на нас ко наркоман на хероин.
Хтео сам овај УЛТИМАТУМ да вам упутим још ономад кад она, ваша бабетина Ангела Меркел дође у Србију у опроштајну посету тј. да нареди „нашем“ председнику да српски литијум припада Немцима и да га опомене за Косово и Метохију, али кад сте ви у питању, никад није касно, не застарева. А, бре Немци, све што направисте и урадисте остаде за сва времена, за вјеки вјеков, а нарочито злочини. Професионалци сте, нема шта! Слали сте ви после те бабетине и ону Виолу Фон Крампон, коју „срби“ дочекаше у порти Српске православне цркве у Г. Недељицама, к’о најрођенијег. И шта би, опоганише Српску Светињу. И одбор за дочек и гошћа.
Размишљ’о сам да ово писмо назовем чак и оптужницом, али сам УЛТИМАТУМ изабрао само због реваншизма илити реципроцитета, а ви већ знате којег и од када, дошло моје време. Нек је сто послова, ’оћу да вас зајебавам! Иначе, оптужница вам не гине ако се оглушите о овај ултиматум. И да знате, није овај ултиматум само то што сам по себи значи, ја вам дајем и смернице шта и како даље. Кад би их прихватили, мој захтев за одштету би био озбиљно пољуљан што, свакако, не искључује опрез, највишег степена. Немци, ви сте нама Србима, дијагноза, и то са веома лошом прогнозом!
Знам ја да се ви, док читате овај ултиматум, крстите и левом и десном и питате се, је л’ овај нормалан? Како време одмиче све сам нормалнији, чак се бојим да не претерам. Такође знам да овај ултиматум неће подржати, напротив, ни актуелна власт у Србији, за коју сте сад само партнери као ни они што се зову пропалозиција и чији сте ви Немци и даље пријатељи. Да, замал’ да заборавим, оне монтенегрине сад навраћате да предложе резолуцију о Јасеновцу, а вас ту нема. Ето непоправљиви сте, ’оћете да изједначите Сребреницу и Јасеновац. Ко велите, кад је већ пропао покушај да се Срби прогласе геноцидним дај да и јасеновачки тј. геноцид над Србима од стране Хрвата (ваших „великих“ пријатеља), такође обезвредимо. Никако да се сетите, ви прозвођачи геноцида на највишем нивоу, својих ЗЛОДЕЛА. Не вреди, не можете ви Немци без геноцида, да ли као произвођачи истог или да га потурате другом, као кукавичије јаје, па иди Богу.
И још и ово: кад сам прочито, ово што сам написао, замал’ нисам свиснуо од туге. Жао ми вас, ал’ опет немам куд, спопали ме моји преци, и они које побисте и они које зависте у црно те поцркаше од туге и жалости, али највише они што им не дадосте ни да се роде. Не дају ми ока склопити. Још кад се сетим оне наше Православне „све што радимо себи радимо“, сигуран сам да сте најебали више од нас Срба. Ја, јаке ли утехе.
Јесте овај УЛТИМАТУМ подугачак, никако предугачак, али тако мора, тема је озбиљна, ви прилично неразумни, јогунасти… Верујте, не би ваљало по вас Немце, да сам „с неба па у ребра“, напротив, културно, суптилно, бираним речима, изокола. Вала заслужио сам оно, Ваљевско!
Очекујући да поступите по овом ултиматуму, ја као културан Србин ћу вас поздравити, већ архаичним, српским поздравом.
Вита јела зелен бор, чекам брзи одговор!
П.С. Већ сам у самом ултиматуму изразио бојазан, кад је превод текста у питању, да ваш осиромашени (много више него онај уранијум) немачки језик не може одговорити, нашем пребогатом српском дипломатском језику. Наиме, нарочито ме брину језичке бравуре које сам користио у тексту, за које сам сигуран да су за вас, шпанска села.
Да поновим: ултиматумом захтевамо да нам исплатите ратну одштету коју сте до сад, ваљда срачунали и да се манете Рађевине и Јадра, да више на српски литијум ни у сну не помислите и то све онако како сам вам у напред наведеном тексту ултиматума наредио.
Овај ултиматум достављам: немачкој амбасади у Србији, Влади Републике Србије, министру за питања наплате штете и извињења од стране Савезне Републике Немачке (ако нема таквог министра онда неком најсличнијем том министру). Свакако овај ултиматум ћу објавити и у медијима свих врста као и на друштвеној мрежи Телеграм, са фејсбуком нисмо нешто у љубави.
У Крупњу / Лозници, 24. јуна 2024. године.
Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Момчило Алимпић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!