Ми, студенти Православног богословског факултета, желимо овим путем јавно да се захвалимо колегама са Косова и Метохије, који су упркос сопственом, веома тешком положају, смогли снаге да стану уз своје колеге из остатка Србије. Косово и Метохија, као наша културна и духовна колевка, никада не сме бити заборављена тема, па тако и услед тренутне ситуације у којој се као друштво налазимо.
Свесни константног притиска са којим се наш народ на Косову и Метохији суочава, желимо овом приликом да им поручимо да студенти чврсто и одлучно стоје уз њих, не заборављајући жртву коју свакодневно подносе, само због тога што су народ Светог Саве, наследници Светог краља Стефана Дечанског, потомци цара Душана, витезови попут јунака са Кошара и Паштрика.
На крају, позивамо се на речи блаженопочившег митрополита Амфилохија, које су се 2008. године свима урезале у сећање, а подсећају нас на неопходност чувања косовског завета, на обавезу коју су нам, као народу, наши преци оставили у аманет: „Да кажемо да је Косово наша зеница, да је Косово срце нашега срца, да је Косово наш свети град Јерусалим и да се ми њега као своје душе и судбине своје, не можемо одрећи, ни у овом земаљском животу, нити у оном Божијем непролазном.”
Пленум ПБФ-а.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!