Баба је Косово и Метохију звала старевином!
Не знам да ли је икада крочила доле, слабо је кад и силазила с морачких брда, али је знала где јој је и шта је- старевина!
Да не закорачиш на старевину- свак ти је корак оданде.
Оданде смо дошли и тамо смо пошли, све остало је само траг по којем ћемо се познати, или нас познати неће…
Све што чинимо- чинимо да заслужимо себе на Косову и Метохији, и Косово и Метохију за себе!
Старевина је то.
Ни ђедовина, ни прађедовина, ни чукунђедовина но старевина- семе свега.
Зато и јесмо нарочити- народ смо одговора, а не питања.
Народ старевине, народ који не мора нигде поћ а свугде је дошао…
Народ који су сатирали како би постојали…
Нашом су се крвљу звали.
Ломили су нам ноге да би проходали, вешали да би продисали, слепели нас да би прогледали, али залуду им.
Без нас не могу ни постојати, ни трајати.
Нама су векови јатаци, а вечност сведок.
Где нас поричу највише нас је, па све да ни једнога Србина нема…
Ми смо народ старевине- вечни полен!
Зато све што чинимо и за шта се боримо мора бити у име заветне светиње, иначе се јалово боримо!
Ако није за Косово и Метохију- за шта је?!
Ако нису газиместанска- каква су то поља?!
Ако нису сузе дримске и ситничке- које су то реке?!
Ако је Призрен само у повику: „Догодине…“, и зора ће нас мимоићи!
Ако не дамо тврдећи да је наше- дајмо све!
Бољих од нас је- због њих не дамо!
Ако се питамо зашто Бог не помаже запитајмо се где смо били кад је Бог дозивао у помоћ..?
Све што нам није Косово и Метохија- нек нам ништа није!
Нека вране понесу ако нам је шта од старевине- старије!
Ако где јуришамо заборављајући где смо проходали?
Ако нам је Косово и Метохија тек у песмама- нек је све остало у клетвама!
Народ смо старевине- вечно млади!
Не заборавимо, јер ко ће нас се и по чему сетити…
Пише: Михаило Меденица
Два у један
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!