Ни ове године обележавање храмовне славе у Крајишту код Липљана није могло да прође без провокација Албанаца. Срби, који су се окупили на литургији у Цкви светих врача Козме и Дамјана, кажу да их комшије Албанци увек тако дочекају, али да их то неће одвратити од долазака у родни крај који су морали да напусте.

Црква оскрнвљена натписима “УЧК”, који су потом “прецртани” црвеном бојом, и иста порука на путу близини цркве. Албанске, тзв. косовске и заставе УЧК постављене дуж пута ка цркви, док из куће тик уз цркву допире гласна музика и песме у којима се помиње један од вођа УЧК Адем Јашари, уз гласна добацијвања.

То је слика која је овог 14. јула дочекала Србе, њих око стотинак, у Крајишту.

За Србе који су родни крај напустили 1999. године и чије се куће готово све спаљење, провокације нису ништа ново, а како истичу, дају им и мотивацију да се сваке године врате у већем броју.

“Сваке године је овако, али доласком показујемо нашу слогу и да ћемо долазити још више. Комшије нас дочекују са музиком, хвала им на томе“, каже огорчено Иван Недељковић из Неродимља.

Милорад Недељковић казао је да Срби из Неродимља нису заслужили такав однос од комшија Албанаца.

“Ми смо њима изашли у сусрет када је било најтеже. Нисмо их прогањали, нисмо им палили куће, ништа… А, они ево како нас дочекују… Наше куће су све спаљене, немамо дом овде. Дођемо на два сата и морамо да се вратимо, нема задржавања, нема ничега, а комшије то нису требале да нам приреде. Ове заставе никада нису биле ту, већ када уочи празника Срби дођу да почисте црквено двориште, они сазнају за празник, и видите шта се деси. Ово није комшијски, није људски”, рекао је Недељковић видно узнемирен.

Присећа се да су Срби, када су били протерани из Крајишта, имали два сата да се спакују и напусте куће.

“Пре 1999. године овде је било око 25 српских кућа и око 150 до 180 албанских. Нико није дирао њихове куће, а наше су све спаљене до темеља. Уништена нам је сва имовина, људи растерани. Имали смо два сата да се спремимо и напустимо куће. То ми је било најтеже, и сада ми је тешко. Ту ми је 1994. сахрањена мајка, споменик је уништен. Осећања су, верујте, дрхтим док причам“, додао је Недељковић.

Јелица Јовановић каже да јако тешко подноси када угледа поломљене споменике својих родитеља.

“Нервира ме ова музика, не могу да је поднесем… Јако је тешко. Овде сам рођена, овде су моји стари сахрањени. Споменици су сви поломљени. Јако ми је тешко када дођем овде“, каже ова жена.

“Овде сам живела, ово је још увек моја кућа, мој дом, на десетак метара одавде… Моје. Неотуђено. Била сам сеоска учитељица, моја два сина су овде одрасла, рођена овде. Овде је све оно најлепше што ми се десило у животу, према томе, јако сам срећна што сма овде, међу мојим људима“, рекла је Костић.

Она није желела да коментарише провокације Албанаца. Каже да је то вечита рана.

“Навикли смо на то, али ипак имамо наду. Доћи ћемо и наредне године. Ту смо, па сада, шта нам Бог да. Али даће добро за овај народ. Ми смо јаки, издржачемо овде, нећемо отићи одавде, ја нећу, ако је неко морао и да оде, ја нећу“, рекла је Костић.

Липљански парох, отац Драгиша Јеринић, каже да су Срби пре неколико дана дошли да очисте двориште, али да тада није било графита.

Приметно је, међутим, било да се “Србима спрема неки дочек”.

Он је додао да су Срби на Косову на неки начин навикли на провокације и косовске заставе, али се пита због чега се истичу албанске.

“То ме провоцира, јер када је поставим своју српску заставу, ја сам овде рођен, на светом Косову, они питају ‘шта ће овде српска застава’. Српска застава је овде била, јесте и биће. Шта ће овде албанска застава, на то питање немам одговор. Мени не сметају заставе Косова, али заставе Албаније упорно…”, додао је Јеринић.

Прича да је, када је пришао цркви, видео да је обојена у црвено.

“Сумњамо шта је све било исписано и колико можемо да приметимо, с обзиром да смо путовали 40 минута ових осам километара, од Липљана до Крајишта, сигурно се то склањало да сада не видимо. Неће нас то пореметети, ми ћемо и даље долазити. Сада још више имамо воље да долазимо, да радимо и уређујемо. Мени се чини да нам је то позив да дођемо да уредимо цркву, да можемо и литургије да служимо, а не само свете обреде“, рекао је свештеник, додајући да православни Срби још имају имовину у Крајишту и где да се врате.

“Радићемо на обнови ове цркве, да би се и они и ми вратили овде“, рекао је Јеринић.

Екипа Косово онајна упитала је тзв. косовске полицајце који су се налазили у близини ко је у међувремену прецртао графите, али одговор није добила, јер нису желели да разговарају, тврдећи да не разумеју српски језик.

Извор: Косово Онлајн


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *