Беспомоћно и без икаквих речи Срби на северу Косова и Метохије гледају свакодневно како се распламсава осионост припадника албанског сепаратистичког режима. Припадници такозване “Косовске полиције” у цивилу обилазе куће оних Срба за које сматрају да су били учесници неког од покушаја отпора тоталној окупацији. Већина тих Срба, знајући да не могу да очекују фер суђења а нарочито у случајевима када су оптужнице у потпуности измишљене, принуђено је да се одсели са Косова и Метохије.
Тако су данас су у Звечану двојица припадника тзв. “Косовске полиције” у цивилу упали у двориште једног од Срба за које се, према сведочењу мештана, претпоставља да су учествовали у сукобу у Бањској септембра прошле године.
Да је реч о “опасним терористима” како их сепаратистички медији називају, зар би се полицајци усудили да без пратње наоружаних специјалаца упадну у кућу једног таквог? Свакако да не би. Они су ипак као у пролазу застали својим возило паркирајући се малтене на сред пута, изашли из возила, прешли пут да би отворили капију дворишта без икакве нарочите опрезности, као да улазе код неког рођака или блиског пријатеља. Након краћег задржавања и пошто су проверили да врата на кући нису отварана и да унутра вероватно нема никога, изашли су и здворишта, ушли у ауто и наставили даље.
Очигледно је да и сами одлично знају да им не прети никакава опасност од Срба осим оне једне једине на кој усу се намерили – њихова одлучност да ту остану и опстану, на свом имању, у својој кући. И управо је та намера код Срба угружена. како један од њих каже “ћутиш и гледаш. Трпиш ако можеш и колико можеш, ако не можеш умри или се одсели”. И то је оно што већина њих мисли да ће се догодити.
А оно очему нико не прича је то да са окупацијом севера Косова и Метохије и Срби јужно од Ибра долазе у много горе стање. Њихов положај постаје још тежи, неслобода много већа и гора а права апсолоутно никаква. Због свега тога исељавање се данас посматра као једина нормална и здраворазумска одлука.
У свему томе добро је што су косовски Албанци услед тешког материјалног положаја и беспомоћног посматрања смену на власти најокорелијих криминалаца међу својим редовима, и сами схватили да је сан о “независном Косову” бајка у којој профитирају једино Запад и криминалци те им насртање на Србе није приоритет упркос апсолутној некажњивости за сваки злочин над Србима. Већина њих сада сања једино о томе да се са КиМ одсели на Запад где би могли да раде и да живе иоле пристојно. Тако да је још тужније посматрати режим Александра Вучића како се из петних жила упире да подржи мртворођени пројекат о новој албанској држави на КиМ и да асимилира преостале Србе у редове нове, вештачке квази-нације “Косовара” како би им пошто-пото обезбедио масовност и заокружио “државност” насталу на крви српских мученика.
Косово и Метохија су Срце и Диша Србије!