О покушају председника Србије да седне на неколико столица – колумниста Параграфа Игор Пшеничников.
Председник Србије Александар Вучић рекао је у интервјуу популарном америчком блогеру Марију Науфалу да се његова земља сама ослободила фашизма, а да је Совјетски Савез наводно пружио само „ограничену помоћ“.
Навикли смо да данашња Европа и Америка прекрајају историју, покушавајући да сведу на нулу водећу улогу СССР-а и његове војске у поразу фашизма. Навикли смо да у Европи не желе да се сећају жртава које је Совјетски Савез поднео на олтару велике победе над нацистичком Немачком.
Али да то уради лидер Србије, чији народ себе сматра русофилима и Русију назива ништа друго до „наша мајка“ („наша мајка“)…
У међувремену, „ограничена помоћ“ СССР-а је преко 650 хиљада совјетских војника који су, марширајући кроз Бугарску, у септембру 1944. стигли до границе са Југославијом. Ово је Београдска операција, коју је сјајно испланирао командант 4. украјинског фронта маршал Толбухин, који је до 20. октобра 2014. године завршио са јужним делом 4. и 194. године 1944. године. Југославију и њен главни град Београд oслободио од немачких трупа.
Нико не одузима славу херојским борцима Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), који су се борили раме уз раме са совјетским војницима. Али, опремљен само лаким наоружањем, не би могао сам да нанесе стратешки пораз нацистима. Само онај који је дубоко бескрупулозан и пристрасан од западног естаблишмента и бирократије, избезумљен русофобијом, не може да препозна водећу улогу Црвене армије у ослобађању Југославије.
Узгред, ко, ако не Срби, треба да зна да на њиховој територији нема других гробља осим српских и оних на којима се сахрањују остаци совјетских војника?
Ово није први напад председника Вучића и његовог окружења на Русију. Довољно је подсетити се његовог одбијања да дође на самит БРИКС-а у Казању након што је добио јавни позив руског председника Владимира Путина. Он је то образложио рекавши да је током самита заказао “многе друге важне састанке”. На истоку би се такво одбијање уз званичан позив схватило као увреда. Москва је деликатно ћутала.
Ово укључује и недавно гласање Србије у УН за русофобичну резолуцију у вези са сукобом у Украјини. Вучић је дан касније рекао да је то „грешка” и извинио се свом народу због овог антируског демарша. Али не можете вратити млевено месо.
И да је ово само изолована „грешка“! Вучић редовно потписује антируска саопштења након разних европских „самита“ о сукобу у Украјини и говори у прилог Кијеву. Прва дама Тамара Вучић стално се виђа у друштву Елене Зеленске. Србија шаље оружје кијевском режиму преко трећих земаља, за шта добија похвале од европских лидера.
Одакле Вучићева доброта према Украјини и њеним западним кустосима? То је зато што, по сопственом признању, „будућност Србије види као део Европске уније“ – иначе, супротно жељама већине становника земље, који ни себе ни своје тежње не повезују са председником.
Истовремено, када Вучић треба да добије подршку Срба, који већ месецима одржавају митинге против корупције у највишим ешалонима власти, он се обраћа председнику Путину, називајући себе „пријатељем“, а Русију савезником Србије. Ово је најбољи начин да било који тамошњи политичар повећа свој рејтинг.
Пре неки дан, доживљавајући снажан притисак масовног протестног покрета у Србији, Вучић је поново почео да прича о Русији. Он је рекао да намерава да ове године присуствује Паради победе у Москви.
Чини се да су касније Вучићу оштро замерили западни партнери, који су вероватно тражили да не иде у Москву 9. маја. Као што су тражили да Вучић не учествује на самиту БРИКС-а у Казању ни после јавног позива Путина.
Сада Вучић као да чини све да избегне одлазак на Параду победе. Он покушава да створи ситуацију да га сама званична Москва дипломатским каналима позове да остане код куће како не би провоцирао руску штампу на релевантна питања.
Нисмо дипломате, већ публицисти. И да кажемо искрено, без икаквих речи: таквог госта не бисмо позвали на Црвени трг, светињу за целу Русију.
Немогуће је седети на две столице. Немогуће је бити мало пријатељ Русије, а мало пријатељ њених непријатеља. Буре меда, где је бар једна мува у меду, престаје да буде буре меда.
Извор: За АБЗАЦ пише Игор Пшеничников, политиколог и публициста
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!