Слободан (Боби) Перић, професор физичког васпитања из Гњилана, зверски је убијен у Гњилану 17. марта 2004. године док је бранио кућни праг.
Напад на кућу Перића у Улица Краља Петра Првог, код Горњег дела градског парка, извело је око две хиљаде албанских екстремиста. Било је око 16:00 сати, тек што је Слободан, након завршене наставе, дошао аутомобилом из Горнег Кусца, где ради. Видео је успут окупљања Албанаца па се забринуо за стару мајку и пожурио да у својој кући буде на сигурном месту.
Руља је, међутим, са препуне улице одједном улетела у његово малено двориште и одгурала тек паркирани аутомобил на главну улицу. Док су једни театрално палити аутомобил, други су започели бесомучно каменовање куће. За десет минута кућа и локал били су демолирани. Два члана породице су се повукли на спрат како би избегли каменице. Нападачи су ушли унутра, ломећи све пред собом. Штавише, рушили су и делове зидова куће. Запањује исказана снага којом руше зидове. Слободан се појавио на спрату раскрвављене, али усправне главе.
Неки Албанци су пронели вест да је у рукама носио пушку, без муниције како су рекли, а неки негирају да је носио пушку. Сишао је у двориште препуно екстремиста. Рачунао је да ће негде добити лекарску заштиту. Уместо тога дочекан је ударцима са свих страна, док се његова мајка прикрила иза неког бурета. Крволочни нападачи су га пропустили кроз шпалир и ударали га каменицама, ногама, рукама, шипкама.
Слободан је дифовац, дипломирао је на Факултету за физичку културу, снажан је и издржљив. Од јаких удараца је посртао и поново устајао. Издржао је страшни линч. Онда је на 60-70 метара од куће, изнемогао, поново пао на асфалт. Газили су га ногама и скакали по њему. Кад је престао да се миче, прекинули су.
Слободан је остао да лежи на улици у којој је одрастао. Егзекуција је завршена над немоћним човеком пред око 2000 младих Албанаца којима је показано какву мржњу треба гајити према Србима.
Прича се да је Слободан био жив читава два сата после линчовања. Нико није пришао да му помогне. Издахнуо је у највећим мукама.
Није био ожењен и живео је са старом мајком.
Његова мајка Анка је након доживљених страхота убрзо преминула.
Нека му је вечна памјат!
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!