Азбест је материјал који се дуго користио у грађевинарству због своје отпорности на ватру и високе температуре, али су касније откривена његова штетна својства, посебно кад се удише у облику микроскопских влакана.
Највећа опасност постоји за раднике који раде на рушењу објекта јер су директно изложени ризику и неминовно ће доћи у контакт са азбестом. Ако се заштитне мере не предузму, радници могу удахнути азбестна влакна која могу остати у плућима и изазвати озбиљне болести, попут азбестозе, рака плућа и мезотелиома (специфичног типа рака повезаног с излагањем азбесту).
Сем радника угрожено је и локалмо становништво. Током рушења, азбестна влакна се могу ослободити у ваздух и ширити се ветром на значајне удаљености. То може повећати ризик за људе који живе или раде у близини локације, као и за пролазнике, јер су и мале количине удисања азбестних влакана током времена повезане с опасностима по здравље.
Азбестна влакна која доспеју у природу тешко се разграђују и могу контаминирати земљиште и воду, угрожавајући шири екосистем. Ово је посебно важно јер се контаминација може проширити на биљни и животињски свет.
Како се иначе поступа с азбестом? Стандардне мере предострожности налажу да се пре рушења објекта сви материјали који садрже азбест морају идентификовати, затим пажљиво уклонити и правилно збринути од стране обучених професионалаца уз одговарајуће мере заштите.
Од свих релевантних и доступних инзвора информација миленијум тим то није претходно урадио, стога ћемо као удружење подићи кривичну пријаву против њих и покренути кампању за покретање правних и институционалних механизама да се рушење хотела Југославија обустави.
Извор: Еко стража
Поводом дивљачког рушења хотела Југославија
Као неко ко је лично познавао људе који су се разболели и умрли од последица удисања азбестне прашине, с неверицом гледам с каквим немаром овдашња власт приступа нечему што може имати несагледиве последице по здравље не само радника запослених на рушењу већ и људи који станују у окружењу хотела.
За себе не знам да ли ћу некад осетити последице што сам студирао на универзитету у Паризу који је постао злогласан због азбеста али знам да нормалан свет проблем схвата веома, веома озбиљно. У том истом Паризу не знају шта ће с 210 метара високом зградом Тур Монпарнас јер азбест који садржи је немогуће уклонити а да је сруше не могу јер француски закон од 1. јануара 2002. забрањује да је руше док не уклоне азбест из ње.
Толико је опасност по здравље људи коју представља азбест схваћена озбиљно у безалтернативној ЕУ којом и власт и опозиција у Србији замајавају народ да је 2009. завредела директиву Европске Комисије у Бриселу:
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32009L0148
Директиве ЕК имају снагу закона на територији ЕУ. У члану 13 пише да се мора направити план пре него се започне с радовима на рушењу или уклањању азбеста, да поменут план мора садржати све неопходне мере да се осигурају безбедност и здравље радника на радном месту и да план нарочито мора да специфицира да азбест и производи који садрже азбест морају бити уклоњени пре него се приступи рушењу, осим у случају да њихово уклањање представља већи ризик него да се оставе на месту.
Али ако четрнаесторо мртвих и троје обогаљених младих људи у шокантном паду надстрешнице не изазивају код Вучића и његових послушника ни трунку осећаја кривице, није за очекивати да ће им тихо умирање десетина или стотина људи који буду удахнули азбестну прашину пореметити сан. Уосталом, њихов однос према тихом умирању њихових жртава су већ показали са забраном делотворних лекова и наметањем неиспитаних псеудо-вакцина против ковида.
Ми немамо правну државу, реконструкција железничке станице у Новом Саду и реакција власти на трагедију која је била директна последица те реконструкције то недвосмислено доказују. Ми имамо СНС јавашлук у режији Александра Вучића. И то кошта животе много недужних.
Пише: Администратор Евроазије
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!