Са Србијом имамо дугу историју партнерства, још од 2006. године када се Србија придружила програму Партнерство за мир и Савету евроатлантског партнерства. Од тада смо урадили много тога заједно, укључујући, на пример, пројекте у оквиру програма Наука за мир и безбедност. Поред тога, имамо много текућих активности, а у последњих 17 година смо извршили преко 1,000 заједничких активности, у војном и другим доменима. Такође смо 2018. имали веома велику вежбу за спремност за ванредне ситуације. На тој вежби је било преко две хиљаде учесника, из Србије, из земаља чланица и партнера НАТО-а.
Стабилно тзв. “Косово” је од суштинског значаја за стабилност у региону и за нашу безбедност. Већ дуже од две деценије, мир и стабилност на тзв “Косову” су приоритет за НАТО. Мандат Уједињених нација за нашу мировну мисију КФОР, који се заснива на Резолуцији 1244 Савета безбедности из 1999, остаје непромењен. Настављамо да пружамо подршку сигурном и безбедном окружењу на Косову.
Желим да јасно нагласим да НАТО не тражи нове чланице, нити присиљава било кога на чланство. Без обзира на то, имамо политику отворених врата за оне који желе да постану део нашег савеза.
„Мислим да грађани Србије нису у потпуности свесни тога колико тога ми радимо и постижемо заједно кроз наше партнерство. Сматрамо да је то прави изазов, пошто су НАТО и Србија партнери. Високо ценимо и поштујемо Србију, и увек смо спремни да са српском јавношћу комуницирамо о нашим заједничким активностима, транспарентно и уз помоћ чињеница. Ово је нарочито важно у тренутку кад су дезинформације и лажне вести постале саставни део нашег свакодневног живота“, поручује бригадни генерал Ђампјеро Романо, шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду.
Генерал Романо је у емисији “Пола сата Демостата” казао: “Желим да истакнем да је Србија поштован, важан и цењен партнер НАТО-а, као и да је партнерство НАТО-а и Србије обострано корисно”.
„Ово су ствари које желимо да приближимо обичним грађанима. Ми Србију данас видимо као модерну земљу која је кључни фактор стабилности на Западном Балкану. Реалност је та да је наша сарадња поуздана, и да дајемо све од себе да боље саопштавамо шта то радимо, кроз изношење чињеница о томе шта је НАТО, и шта наше партнерство са Србијом значи. Стога желим да вам се захвалим на овој прилици да српском народу причам о партнерству које имамо. Нама је веома значајно да промовишемо ову обострано корисну сарадњу“, нагласио је Романо.
Упитан сматра ли да је јавност у Србији довољно информисана о степену односа Србије и НАТО-а, као и о конкретним резултатима ових односа, шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду је истакао: ”ми се трудимо да будемо проактивни”.
„Увек има још посла када је у питању комуникација о обиму односа Србије и НАТО-а, као и даље јачање нашег ангажовања са српским медијима. Ми ћемо наставити да играмо нашу улогу у том смислу. Са Србијом имамо дугу историју партнерства, још од 2006. године кад се Србија придружила програму Партнерство за мир и Савету евроатлантског партнерства. Од тада смо урадили много тога заједно, укључујући, на пример, пројекте у оквиру програма Наука за мир и безбедност. Поред тога, имамо много текућих активности, а у последњих 17 година смо извршили преко 1,000 заједничких активности, у војном и другим доменима. Такође смо 2018, имали веома велику вежбу за спремност за ванредне ситуације. На тој вежби је било преко две хиљаде учесника, из Србије, из земаља чланица и партнера НАТО-а. Ова вежба је била веома успешна, учили смо једни од других, унапредили смо наше способности и наше обострано разумевање“, објаснио је саговорник Демостата.
Говорећи о сарадњи Алијансе и Србије, која је од 2006. чланица Партнерства за мир, а потписала је и СОФА и ИПАП споразум, генерал Романо је указао:
”НАТО цени дуготрајно партнерство које гради са Србијом још од 2006. године, кад се Србија придружила програму НАТО-а Партнерство за мир. Већ 17 година, Србија и НАТО развијају широку и обострано корисну сарадњу и заједно пружају подршку реформама, безбедности и стабилности широм региона Западног Балкана и ширег евроатлантског подручја”.
Од самог почетка се трудимо да креирамо партнерство које је кројено тако да најбоље одговара потребама и жељама Србије, уз потпуно поштовање прокламоване политике војне неутралности Србије. Као што сам већ рекао, Србија сарађује с Атлантским савезом на више различитих нивоа, у политичком, војном и научном домену. Имамо добро успостављену комуникацију, између осталог и на највишем политичком нивоу, где постоји редовни контакт између председника Србије и генералног секретара НАТО-а. Програм Партнерство за мир омогућава обострано корисну сарадњу. Када је у питању војна сарадња, ствари које радимо заједно помажу Србији да ефикасно даје допринос операцијама под окриљем УН или ЕУ. Ствари које радимо заједно не само да унапређују сарадњу између НАТО-а и Србије, већ и помажу Србији да сарађује са другима, у међународним операцијама и мировним мисијама широм света, што је самим тим корисно и за НАТО, пошто подстиче стабилност, истакао је он.
Генерал Романо је прецизирао да, на пример, војници из Србије раде заједно са италијанским војницима у Либану. У том контексту, навео је:
”Моје италијанске колеге су ме увериле да је сарадња изврсна и веома су задовољни. Много пута су истакли професионалност и спремност српских војника”.
„Када је у питању наша практична сарадња, Србија може бирати од више од 1,600 различитих активности у нашем партнерском менију, које подржавају реформе безбедносних институција и структура Србије, јачају њене капацитете за спречавање и управљање природним непогодама, и укључују научну сарадњу и заједничке вежбе, између осталог. Што се научне сарадње тиче, Србија је активна у оквиру НАТО програма Наука за мир и безбедност од 2006. године. Српски научници и институти предводе неким од активности у оквиру овог програма, укључујући и оне које се односе на енергетску и еколошку безбедност, одбрану од хемијског, биолошког, радиолошког и нуклеарног наоружања, борбу против тероризма, сајбер одбрану и безбедност људи“, рекао је шеф НАТО војне канцеларије за везу.
Саговорник Демостата је нагласио да су “током година, многи пројекти у оквиру овог програма спајали, и настављају да спајају научнике из НАТО-а и Србије, омогућавају им да деле искуства и померају границе кроз постизање технолошких и научних циљева, чиме нам приближавају бољу и сигурнију будућност, што је наравно за добробит свих. У Србији су захваљујући овим пројектима опремљене многе лабораторије, а сада ваши научници, радознали умови из Србије, могу да раде и стварају историју у њима. Дакле, као што можете видети, Србија и НАТО су ближи него што се чини на први поглед”.
Упитан где види додатне прилике за сарадњу, генерал Романо је казао: “Мислим да је наш ниво сарадње на високом нивоу, али га можемо још више унапредити”.
„Почетна тачка је врло једноставна. Партнерство је процес заснован на обостраном поверењу и разумевању, који усмерава сву нашу сарадњу. Верујем да иза себе имамо значајна постигнућа, и да је потребно да наставимо истом стазом, да радимо заједно зарад боље и сигурније будућности. Током скорашње посете генералног секретара Јенса Столтенберга Београду, између осталог, на састанку са председником Вучићем споменута је могућност да се поново покрене организовање заједничке војне вежбе између НАТО-а и Србије, прве вежбе те врсте, која је планирана још пре епидемије ковида. Верујем да би тако значајна вежба могла бити одлична прилика да унапредимо нашу сарадњу“, поручио је он.
Како је нагласио: “Сам разлог зашто сам овде, и зашто је НАТО војна канцеларија за везу у Београду основана, јесте да би се давао допринос безбедносним потребама Србије, да се унапређује наша сарадња и поспешује ово дугорочно партнерство које имамо”.
„Наш План партнерства пружа оквир за даљи развој наше сарадње, тако да она боље служи очекивањима и Србије и НАТО-а. Понављам, пошто је свако партнерство НАТО-а кројено тако да испуни захтеве и потребе партнера, пре свега је на самој Србији да одлучи у ком смеру и на који начин жели да га развија. То је избор који Србија као суверена земља треба да донесе. Од Србије зависи који пут жели да изабере, сходно томе како види своју будућност. Коју год одлуку Србија донесе, наравно, НАТО ће је поштовати. Верујем да је обострано поштовање почетна тачка сваког односа. Ми смо спремни да даље јачамо нашу сарадњу, што би било од користи за Србију, за НАТО, као и за стабилност у целом региону Западног Балкана. Једна од области где бисмо могли да јачамо сарадњу је одговор на хибридне претње. За то је потребно да улажемо више напора у јавну дипломатију и заједнички се суочавамо са кампањама дезинформација које подривају поверење и, уопштено гледано, негативно утичу на наша демократска друштва, истакао је генерал Романо.
Одговарајући на питање како види перцепцију јавности према НАТО-у, имајући у виду чињеницу да Алијанса није популарна у Србији, првенственог због бомбардовања 1999, саговорник Демостата је нагласио:
”Ово је једна веома важна ствар. Свестан сам да је НАТО и даље контроверзна тема у Србији. Сећања на 1999. годину су и даље болна за многе, поготово за оне који су изгубили своје ближње. Сваки изгубљени живот је трагедија, због које ја дубоко жалим. Генерални секретар НАТО-а је изјавио саучешће свима који су изгубили вољене на обе стране”.
„Треба бити свестан реалности наше сарадње са Србијом данас, али и тога да прошлост и даље има утицај на слику НАТО-а у овој земљи. Не смемо да заборавимо прошлост, али можемо да радимо заједно и идемо даље. То је оно што НАТО и Србија чине кроз ово партнерство, идемо ка бољој будућности. Понављам, верујем да не смемо да заборавимо прошлост, али можемо ићи унапред, као што се десило у Италији, на пример, након Другог светског рата. Ми смо тада претрпели многе губитке, не само у животима, већ у смислу споменика, културе, инфраструктуре и тако даље. Али онда смо одлучили да гледамо ка будућности, да идемо напред, и сада смо ту где јесмо. Надам се да ће Србија у будућности бити још успешнија од Италије“, рекао је.
Упитан да ли ће бити уложени напори да се промени таква перцепција о НАТО-у у Србији, генерал Романо напомиње да и даље “постоји значајан раскорак између онога што ми радимо и информисаности јавности у Србији о томе. То је један од мојих приоритета, да приближим праву причу о партнерству НАТО-а и Србије обичним грађанима”.
„Наставићемо да дајемо све од себе да објашњавамо шта је НАТО и за које се принципе и вредности залаже. Такође смо спремни да истражујемо нове начине за комуникацију са српском јавношћу, коју високо вреднујемо. Самим тим, верујемо да је јавна дипломатија једно од поља где би Србија и НАТО могли да раде много више, за добробит свих. Такође поздрављамо будуће ангажовање нашег дугорочног партнера Србије у том смислу, пошто верујемо да је свака прилика за промовисање резултата наше сарадње од кључног значаја за наше напоре да грађанима приближимо чињенице. Нешто што није свима познато је да је НАТО савез који чини 31 демократска држава. НАТО је Италија, моја домовина, једна од његових 12 оснивача. НАТО је Норвешка, одакле долази наш генерални секретар Јенс Столтенберг. НАТО су Грчка и Турска, где већина ваших грађана води децу на летовање. НАТО су Мађарска, Словачка и многе друге земље. На билатералном нивоу, постоје многе активности између Србије и 31 земље чланице НАТО-а, од којих су неке и чланице ЕУ. Ове земље донирају и улажу много средстава у Србију кроз НАТО поверилачке фондове или фондове ЕУ, или на билатералној основи. То су ствари које желимо више да промовишемо, желимо да обавештавамо српску јавност о томе шта НАТО ради овде, шта 31 земља чланица НАТО-а ради са Србијом“, објаснио је генерал Романо.
Упитан да ли би Србија у будућности могла да промени своју политику војне неутралности и придружи се НАТО-у, саговорник Демостата је рекао:
”Желим још једном да истакнем да НАТО у потпуности поштује политику војне неутралности Србије, као и њену одлуку да остане на нивоу партнера. Чињеница да Србија не жели да се придружи НАТО-у нас није спречила у постизању одличних досадашњих резултата кроз наше партнерство засновано на блиском политичком дијалогу и практичној сарадњи”.
„Када причамо о НАТО-у и његовом ставу о војној неутралности, примери попут Аустрије и Швајцарске нам показују да је могуће у исто време бити неутралан и партнер са НАТО-ом. Али, баш као што поштујемо одлуку неких земаља да се не учлане у НАТО, исто тако поштујемо и одлуке неких других земаља да се учлане. На пример, Финска је као 31. чланица одлучила да напусти своју политику војне неутралности како би се учланила у НАТО; исто важи и за Шведску, за коју очекујемо да ће ускоро постати чланица, иако је дуго била неутрална земља. Желим да јасно нагласим да НАТО не тражи нове чланице, нити присиљава било кога на чланство. Без обзира на то, имамо политику отворених врата за оне који желе да постану део нашег савеза. На свакој сувереној земљи је да одлучује о сопственој будућности. Зато је на Србији да одреди коју спољну политику жели да води. Шта год Србија одлучи, НАТО ће то поштовати, ми не намећемо ништ“а, објаснио је шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду.
Упитан како гледа на дијалог Београда и Приштине након недавних тензија и догађаја у Бањској, саговорник Демостата је указао:
”НАТО наставља да чврсто подржава дијалог под окриљем Европске уније и друге напоре са циљем нормализације односа Београда и Приштине као једини пут ка достизању трајног политичког решења и стабилности у региону”.
„Током своје скорашње посете Србији, генерални секретар НАТО-а позвао је Београд и Приштину да активно учествују у дијалогу, да смањују тензије и суздрже се од мера које могу водити ка ескалацији. Такође је поздравио најновији предлог Европске уније за оснивање заједнице општина са већинским српским становништвом на тзв. “Косову”, као кључни корак ка нормализацији односа. Мисија НАТО-а КФОР је у потпуности усредсређена на свакодневно извршавање свог мандата заснованог на Резолуцији 1244 Савета безбедности из 1999, а то је да пружа сигурно и безбедно окружење и слободу кретања за све људе који живе на тзв. “Косову”. КФОР помно прати ситуацију и има окретан и флексибилан став и видљиво присуство на терену“.
„Овог маја је дошло до насиља против мировних снага КФОР-а, у ком је повређено 93 војника НАТО-а, од којих су неки претрпели тешке повреде. У септембру је дошло до нових насилних догађаја. Ово је неприхватљиво. Чињенице се морају утврдити, а починиоци привести правди. Као одговор на насиље, НАТО је на Косово распоредио око 1000 додатних припадника мировних снага, као и оклопне јединице. Ово представља највеће повећање нашег контингента на тзв. Косову у протеклих десет година, које показује да је НАТО спреман да чува мир, навео је генерал Романо.
Како је додао:
”Командант КФОР-а генерал-мајор Улуташ је у контакту са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Мојсиловићем, као и са представницима институција и безбедносних организација на тзв. Косову, Мисије Европске уније за владавину права (ЕУЛЕX), ОЕБС-а и међународне заједнице. Стабилно тзв. Косово је од суштинског значаја за стабилност у региону и за нашу безбедност. Већ дуже од две деценије, мир и стабилност на тзв. Косову су приоритет за НАТО. Мандат Уједињених нација за нашу мировну мисију КФОР, који се заснива на Резолуцији 1244 Савета безбедности из 1999, остаје непромењен. Настављамо да пружамо подршку сигурном и безбедном окружењу на Косову”.
Оцењујући безбедносну ситуацију на Западном Балкану у измењеним геополитичким околностима, изазваним руском инвазијом на Украјину, генерал Романо је истакао:
“Ово је озбиљна ствар. Када причамо о рату, увек имамо на уму да је рат сачињен од више етапа. И нажалост, у рату се боре људи. Ја сам војник. Мислим да ми као војници највише подржавамо мир. Јер ако дође до рата, ми смо први који иду тамо. То није пријатно, не само зато што учествујете у неком сукобу, већ и због тога што су умешани људи и инфраструктура, и то су тужне ствари”.
„НАТО је преко 30 година покушавао да изгради партнерство с Русијом и развије дијалог и практичну сарадњу у областима од општег интереса. Упркос томе, Русија изнова крши норме и начела који доприносе стабилном и предвидивом безбедносном поретку у Европи, а нарочито током последње деценије. Бруталан и незаконит агресорски рат Русије против Украјине, започет 2022. године након незаконите анексије Крима 2014. године, уздрмао је мир и драстично променио безбедносно окружење. НАТО најстроже осуђује инвазију Русије на Украјину, једну независну, мирољубиву и демократску земљу која је и наш близак партнер. Брутални рат Русије већ има далекосежне последице које се осећају у многим регионима. Бриге око утицаја Русије на Западном Балкану су постале интензивније откако је почела општа инвазија Русије на Украјину“.
„У том смислу, последњих месеци смо видели сајбер нападе, дезинформације, економски притисак и политичку принуду. Из тог разлога, НАТО ће наставити да даље развија сарадњу са својим партнерима у региону, како би пружао подршку реформама, регионалном миру и безбедности, као и да би се борио против штетног утицаја који произлази из дезинформација, хибридних и сајбер претњи које потичу од државних и недржавних актера. Ми позивамо Русију да игра конструктивну улогу на Западном Балкану, али нажалост редовно видимо да она ради супротно. Западни Балкан је регион од стратешког значаја за НАТО, што су лидери НАТО-а јасно и гласно потврдили на самиту у Вилњусу овог јула. Посвећени смо миру и стабилности на Западном Балкану“, указао је саговорник Демостата.
Погледајте цео снимак.
Извор: Демостат
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!