Споменик српским војницима палим у Првом светском рату више се не налази на месту где је раније стајао, на војном делу православног гробља у Приштини. Живојин Ракочевић, новинар и књижевник, истиче да је његово измештање цивилизацијски преседан. Он истиче да треба покренути иницијативу да потомци оних који су ту сахрањени туже све, укључујући и амбасадоре пред судовима њихових земаља, за скрнављење гробља и меморијала из Великог рата.
“Прво, ми сада схватамао да је девастиран тај део гробља. Потпуно је непримерено и нецивилизацијски дирати у било каква спомен обележја када су они који ту живе, на пет колометара, када су они који ту живе, чије је то гробље, попуно неинформисани о томе. Када се противно вољи свих који долазе на то гробље и чија, чија је то родбина, чији су преци, чији су пријатељи, ту сахрањени. На пет метара су, на десет метара су споменици нашим пријатељима и рођацима и нико није нашао за сходно да каже, смемо ли ми да изводимо радове, смемо ли ми да померамо плоче, ко смо ми да на туђем гробљу држимо говоре, склапамо савезе, обнављамо пријатељства и да се понашамо као да се ради о једном давно несталом народу“, рекао је Ракочевић.
Ракочевић даље напомиње да се они понашају као да ми не постојимо, као да смо нестали народ, као Инке, Маје, Винчанска цивилизација.
“Основни проблем ових прослава, тај састанак помирења сукобљених страна и светских ратова на нашем гробљу у Приштини је чињеница да они мисле да ми не постојимо, они се понашају као да смо ми један давно нестали народ, Инке, Маје, као да смо Винчанска цивилизација и да су они сада наследници наших гробова, наших меморијала, наших сећања, нашег бола, наше историје, наше славе и нашег поноса. Не, они нису наследници наших гробаља, они нису наследници наше историје, они нису наследници наше културне баштине, они нису наследници нашег сећања. То је једино и само једино наше грбоље“, напоменуо је Ракочевић.
Ракочевић такође објашњава да су ти француски војници пали за ослобођење Србије, а не тзв. “Косова”.
„Суштина Француске иницијативе би требало да буде да врате осам споменика француским војницима који су били на старом гробљу у Ђаковици и да то буде мемоеријал. И са друге стране, ти гробови су 1999. порушени и однети камионом у доба када је овде шеф Унмика био Бернар Кушнер. То су гробови војника који су пали за ослобођење, не Косова, него Србије, јер они никада нису овде ослобађали “Косово”. Они су овде ослобађали стару Србију и Србију после Првог светског рата“, рекао је Ракочевић.
Додаје да је застрашујућа чињеница да амбасадори две најмоћније земље Европе „не одустају од скрнављења нашег меморијала“.
„Требало би покренути иницијативу да потомци оних који су ту сахрањени туже све, укључујући и амбасадоре пред судовима њихових земаља, за скрнављење гробља и меморијала из Великог рата“, сматра Ракочевић.
Извор: Косово онлине
Косово и Метохија су Срце Србије!