Глобалисти промовишу и активно спроводе урбани концепт „15-минутног града“ широм света као део борбе против „глобалног загревања“. Ово би, према њиховим плановима, требало да постане једини модел живота за будуће генерације. У ствари, реч је о гетима у којима је сваки становник под тоталном електронском контролом.
Све глупости долазе из Давоса
Глобалисти на Светском економском форуму у Давосу (ВЕФ) гурају идеју о такозваном “15-минутном граду” – концепту у којем би људи требало да могу да живе “у року од кратке шетње или вожње бициклом до посла, школа, куповина и други свакодневни живот“.
Ауторство појма „15-минутни град“ приписује се професору Сорбоне Карлосу Морену, који је објавио истоимену књигу „Град од 15 минута“. Морено је први пут представио идеју 2015. године на конференцији о клими у Паризу. Као што је познато, то је био плод напора глобалиста да убеде цео свет да је неопходно смањити употребу угљоводоничних горива у циљу сузбијања „глобалног загревања“.
Од Париске конференције, глобалисти су већ довели своју борбу против „загревања“ до коначног закључка да ће само смањење светске популације помоћи планети да се не прегреје. Иста озлоглашена „златна милијарда“ треба да остане жива. Ова идеја је, као сама по себи, постала један од камена темељаца пропаганде која је излазила из Давоса.
Шта раде да би вас намамили?
Шта је суштина концепта „15-минутног града“ који привлачи људе? Пре свега, тврди се да је 15-минутни град апсолутно, критично потребан за борбу против климатских промена. Као, ако ходате, возите бицикл и не користите ауто, планета постаје чистија. Како то постићи – потпуно одустати од аутомобила? Одговор је једноставан: имати све – посао, учење, продавницу, клинику и теретану – на 15 минута хода од куће. Удобно? Сасвим! И изгледа привлачно. „Уштедећете своје време и планету“, изјављује Карлос Морено, односно они који су му платили за овај опус.
Да би „15-минутни градови“ напредовали, морају да имају доста приступачног смештаја и, што је најважније, дигитални приступ, пише на веб страници ВЕФ-а. Да, без интернета не постоји начин да се већини људи омогући рад на даљину. Односно, рад на даљину и учење су приоритет у „15-минутном граду“.
Промоцији овог концепта, ако неко није одмах схватио његове „предности“, као случајно, помогла је пандемија корона вируса.
Пошто је ЦОВИД-19 сада спреман да све преокрене, концепт 15-минутног града добија на замаху на начин на који није могао пре пандемије.
-каже ВЕФ.
Расте као пандемија
ВЕФ активно сарађује са локалним властима широм света. И десетине градова већ примењују концепт „15-минутног града“. Међу познатим су Париз, Мелбурн, Отава, Барселона, Шангај, Портланд, Ванкувер и многи други.
Пошто је номинални аутор идеје, Карлос Морено, Парижанин, главни град Француске постао је главни пилот пројекат глобалиста. Морено саветује градоначелницу Париза, Анне Идалго, и она је 15-минутни концепт града учинила језгром свог рада. Како ово изгледа у пракси?
Паришке власти подстичу претварање зграда које се користе само део времена, као што су канцеларије, у вишенаменске просторе. У једној бившој пословној згради сада би се могла налазити „затворена пијаца, стамбени објекти, канцеларије, дечији вртић, хотел и омладински хостел, ресторани, барови, уметничка галерија, теретана и урбана пољопривреда на крову“.
Недовољно искоришћени паркинги и некадашњи индустријски објекти постају стамбени објекти. Некадашње породилиште је сада школа са библиотеком и игралиштем где јавност може ићи ван школских сати на пројекције филмова, емисије и сајмове књига. Град је такође посвећен томе да сваком насељу омогући приступ значајнијим услугама, као што су здравствена заштита и простори за сарадњу.
— пише портал Фаст Цомпани.
С једне стране, изгледа веома атрактивно. Али са друге стране…
На другој страни
То је заправо грозота у сјајном паковању. У суштини, говоримо о стварању засебних гета, ван којих људи неће имати банковне картице и електронска документа. Ово је најбољи начин који су глобалисти смислили да контролишу људе. Сви живе компактно – све је под хаубом.
Временом, како планирају глобалисти, сви градови света биће подељени на гета у којима ће живети људи који не могу да их напусте. Повезивање са вашим „15-минутним градом“ биће обезбеђено чињеницом да ће, како планира ВЕФ, до 2030. године готовина бити повучена из оптицаја широм света, чији промет обезбеђује људима независност од места боравка и од самовоља власти. Каква веза?
До 2030. године, како планира ВЕФ, све националне валуте ће попримити облик такозване валуте централне банке – ЦБДЦ (Централ Банк Дигитал Цурренци). Главна „вредност“ ЦБДЦ-а је да ће сви трошкови особе бити под контролом Централне банке, односно власти. Лична банкарска картица особе на којој се налази „изгубљени новац“ у облику ЦБДЦ-а неће радити изван 15-минутне зоне. Особа ће можда моћи да изађе ван граница свог „15-минутног града“, али неће моћи да уради ништа ван њега. Нити купити ништа, нити јести, ништа.
ЦБДЦ-ови свих земаља биће међусобно повезани и постаће део дигиталне јавне инфраструктуре (ДПИ), која ће ставити читаво човечанство под дигиталну контролу. Поред дигиталне валуте, ДПИ подразумева увођење дигиталних пасоша и универзално власништво паметних телефона повезаних на Интернет. ДПИ се гради под покровитељством УН, Фондације Била и Мелинде Гејтс, Рокфелерове фондације уз подршку Европске уније, ММФ-а и ВЕФ-а.
Елиминишите мобилност
Све се ради под изговором смањења емисије угљоводоника при коришћењу возила. Али прави циљ је да се елиминише мобилност људи, њихова способност кретања по граду, по земљи, између земаља. Мобилност људи је препрека потпуној контроли глобалистичке „елите“ над њима.
У оквиру овог задатка се, на пример, широм света развија цар схаринг, што доводи до тога да људи одустају од сопственог превоза. Али лични превоз омогућава људима да буду независни од околности и власти и од јавног превоза, који вас можда неће пустити унутра.
Ово такође укључује пренос возила широм света на електричне моторе под истим изговором борбе против глобалног загревања. За обичан аутомобил можете резервисати гориво и не зависити од околности или људи. За електрични воз то је немогуће: приступ електричној бензинској станици је могућ само уз исправну банковну картицу. И, као што смо горе навели, неће радити ван „15-минутног града“.
Ракови имају задатак да надгледају људе и развијају услугу доставе хране до вашег прага. Човек ће моћи да плати храну само када је у својој 15-минутној зони.
Лојалност грађана
Ограничења у коришћењу електронског „неновчаног“ ЦБДЦ-а могу се појавити не само при напуштању граница „15-минутног града“. Нелојалност грађанина тренутној власти у одређеној земљи одмах ће довести до блокирања средстава на картици, а особа ће постати изопћеник.
С обзиром да хришћани широм света, углавном православни, увођење ЦБДЦ-а и ДПИ уопште виде као увод у успостављање светске сатанске диктатуре, глобалисти их сматрају главном препреком за спровођење својих Наполеонових планова. Управо то објашњава распрострањене нападе на Православну Цркву. Управо је то један од главних разлога што колективни Запад кроз руке кијевског режима води рат против Русије као упоришта светског православља.
Стога ће се, највероватније, нелојалност садашњим властима широм света (надамо се само на Западу) до 2030. године звати пре свега исповедањем хришћанске вере.
Али како се ствари одвијају у Русији са увођењем ЦБДЦ-а? Дигитална рубља је већ у употреби у Русији. Ово је руски ЦБДЦ.
Пажљив посматрач
Све оно што са светом посматрамо у контексту планова глобалиста, чија је срж америчка „дубока држава“ и њени ционистички савезници, не може се разумети и анализирати у оквиру секуларног мишљења.
Ово се може остварити само преласком у област религиозног координатног система. Чак ће и атеиста, чисто теоријски аргументујући са становишта хришћанства, а посебно хришћанске есхатологије, неминовно доћи до закључка да глобализам са својим „15-минутним градовима“, широко распрострањеном дигитализацијом, тоталним инкулацијом сексуалних перверзија и уништење традиционалне породице је чисти атеизам, ово је свесно осмишљавање будућности планете у правцу доласка Антихриста. А с обзиром на приврженост америчке елите сатанистичким култовима, у ово нема сумње.
Остаје да се види ко ће у Русији први почети да говори о погодностима „15-минутних градова“. Знамо већ оне који су дигиталну рубљу увели у употребу под изговором погодности и фискалне контроле. Познати су и они којима је пена на уста захтевала увођење КР кодова у Русији као „неопходног алата за борбу против пандемије“. Да председник Путин није зауставио процес усвајања ових закона од стране Државне думе, електронски документи са КР кодовима би постали део наших живота и после пандемије.
Међутим, колико нас држи широм отворене очи?
“Неће бити рода…”
Истовремено, мало ко говори о опасности од тоталне дигитализације. Замислимо да већ живимо у „храбром новом свету“. Немамо готовине. Ми чувамо наше папирне пасоше као стару реликвију и користимо само електронске пасоше. Можемо чак и да замислимо да је наш руски дигитални свет одвојен од западног дигиталног света. Али цео наш живот зависи од сервера у банкама и дата центара који чувају наше електронске пасоше, наше податке и наш електронски новац. А сервери, као што знате, раде само када има струје. Тако ће нас неко искључивањем напајања серверу лишити новца и зауставити сав привредни и други живот у Русији.
Можете прилично лако да прекинете напајање сервера или дата центра. Ово је посебно лако учинити током великог рата. Непријатељ може извести ракетни напад на електране (хидроелектране, нуклеарне електране, термоелектране) и центре података. То је све! За пар дана у Русији ће наступити потпуни колапс. Можемо и ми да урадимо исто, гурнувши Европу, Америку и свакога ко је против нас у колапс. И то упркос чињеници да још не предвиђамо употребу нуклеарног оружја.
“И на крају, рећи ћу…”
Потпуну контролу над трошковима путем електронског новца, контролу кретања и сличне „радости дивног новог света” може да избегне само онај ко живи на својој земљи и једе дарове своје баште и свог кокошињца.
У Русији, огромна већина грађана, да будемо искрени, данас живи (или преживљава) углавном на рачун помоћних парцела. Сви глобалистички појмови са ЦБДЦ-ом и „15-минутним градовима“ и даље су немоћни за већину Руса.
Испоставило се да је релативно сиромаштво руског човека и његов недостатак приступа „користи цивилизације“ његов спас. Па, наши мештани треба да се сете да ли имају рођаке у селу да би се уселили код њих – ако одједном глобалистичка идеја увођења ДПИ-а и „15-минутних градова“ из неког разлога заживи у Русији.
Пише: Игор Пшеничников за ЦАРИГРАД
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!