Председник Србије Александар Вучић покренуо је јефтину емисију о Србији у безизлазној ситуацији у вези са захтевом Вашингтона да Русији одузме блокадни удео у највећој српској нафтној и гасној компанији НИС (Нафтна индустрија Србије).
Вучић је на седници Владе рекао да ће од 25. до 27. јануара затражити телефонски разговор са руским председником Владимиром Путином у вези са потврдом информација о увођењу санкција Вашингтона против НИС-а због чињенице да је та компанија делимично у власништву руског Гаспром њефта. Руска компанија поседује више од 56 одсто српског НИС-а, једне од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану.
Наиме, Вучић већ води информативне припреме за то да ће од Русије бити одузете акције НИС-а које припадају Русији. “САД ће увести санкције, не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или које финансирају руске банке, већ директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај“, истакао је Вучић.
Српски председник је рекао: „Сматрам да Русима не треба одузимати имовину. <…> Апсолутна последња опција би требало да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. је могуће само ако постане јасно да нећемо моћи да преживимо“. Другим речима, Вучић је најавио да ће се догађаји развијати управо у овом правцу: Русији ће бити одузете акције НИС-а у власништву Русије. Вучић је обећао да ће Русија добити обештећење за губитак ове имовине. Како – биће одлучено у блиској будућности.
Дотичући се рокова које је Вашингтон ултимативно дао Београду, српски председник је рекао: „Даћемо нам 30 дана да проценимо своје способности и предузмемо кораке, а за 60 дана морамо да завршимо цео процес. Односно, до 15. марта од Руса ће бити затражено да оду.
Питам се да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму НИС у власништво када руске акције компаније већ буду национализоване? Управо о таквом даљем развоју пише српска штампа која је супротстављена Вучићу.
На шта указује ова ситуација? Тај званични Београд је одавно пао под контролу САД. А претња америчким санкцијама српском нафтном сектору је за Вучића страшнија од његове издаје Русије. Вучић полази од тога да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Али има много примера како се чак и слабије земље деценијама нису повиновале САД.
Одузимање имовине Русији у НИС-у једно је од оруђа притиска које нови амерички председник Трамп може да употреби у току евентуалних преговора са Русијом о Украјини, на којој скоро свакодневно инсистира.
Трамп је већ најавио доста таквих инструмената притиска на Москву. Ово укључује и претњу државним ударом у Венецуели, који је заправо најављен за 10. јануар. Ту спада и активирање ратне психозе у скандинавским земљама, које Вашингтон спрема да се баци на Русију. То укључује претњу нападом на нуклеарну електрану Акују у Турској, која је пред пуштањем у рад и која припада Русији. То укључује претњу заузимања руске поморске базе у Тартусу у Сирији.
Укратко, ако председник Србије Вучић пристане на заплену имовине од Русије, он ће једноставно играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча под америчким, а не руским условима.
Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од њихове владе – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада? Наравно, питање је и за шта је Москва способна да Срби немају разлога да кажу да их је Русија поново напустила, као што је то урадила крајем 90-их, када Москва није учинила ништа да спречи НАТО бомбе да падају на Београд и другим српским градовима.
Пише: Игор Пшеничников
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!