Вашингтон, кроз руке званичног Београда, покушава да одузме Русији блоковни удео у највећој српској нафтној и гасној компанији на Балкану НИС. Истовремено, председник Србије Александар Вучић не само да не показује вољу да се одупре одузимању руске имовине. Он се заправо поиграва са Американцима, претварајући се да нема другог избора.
Учинак у влади
Председник Србије Александар Вучић прави јефтину представу кршења руку и цепања о безнађу Србије због захтева Вашингтона да одузме Русији удео у највећој српској нафтној и гасној компанији НИС (Нaфтна индустрија Србије).
Вучић је на последњој седници Владе рекао да ће од 25. до 27. јануара затражити телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином у вези са потврдом информација да Вашингтон уводи санкције НИС-у због чињенице да је већински акционар ове компаније руски “Гаспром њефт “.
Руска компанија Гаспром њефт поседује више од 56 одсто српског НИС-а, који је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану. Бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, продајом нафтних деривата, производњом и продајом електричне енергије.
НИС поседује и петрохемијски производни погон. Главни производни погони налазе се у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији и Мађарској. У 2023. порески и други доприноси НИС-а буџету Србије износили су приближно 2,28 милијарди долара.
Они ће Путина ставити пред свршен чин
Седницу Владе Србије на којој је учествовао председник Вучић локална опозиција назвала је „карикатуром“. Јер прави мотиви заокрета око НИС-а су кристално јасни. У суштини, Вучић води информативне припреме за то да ће контролни пакет акција НИС-а бити одузет Русији. Подтекст Вучићевог говора је да Србија нема куда.
САД ће увести санкције, не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или које финансирају руске банке. То ће бити директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај, јер ћемо после неког времена имати проблема не само са снабдевањем нафтом, већ и са рафинеријом нафте, са петрохемијом, са значајним опстанком привреде,
— рекао је Вучић.
Српски председник је рекао да је против конфискације руске имовине.
Сматрам да Русима не треба узимати имовину. Морамо преговарати са Русијом. Апсолутна последња опција би требало да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. То је могуће само ако постане јасно да не можемо преживети,
— наставио је Вучић.
Другим речима, Вучић је најавио да ће се догађаји развијати управо у овом правцу: акције компаније НИС биће одузете Русији. Истина, Вучић је обећао да ће губитак ове имовине бити надокнађен Русији. Како – биће одлучено у блиској будућности. Али апсолутно је јасно да ће Москва бити суочена са дилемом: да пристане или на предложену цену за откуп акција (а још је нејасно коју ће цену Србија назвати), или на бесплатну конфискацију, пошто ће Вучић извршити налог Вашнигтона.
Чини се да Вучић током предстојећег разговора са Путином неће причати о томе како да се заједнички одупре америчким санкцијама са Русијом, већ ће „са сузама у очима“ обавестити руског председника да „Србија нема другог избора“ осим да одузме НИС акције које има Русија.
Дотичући се рокова које је Вашингтон поставио Београду, председник Србије је рекао:
Добићемо 30 дана да проценимо наше опције и предузмемо кораке, а цео процес морамо да завршимо у року од 60 дана. Званична одлука биће објављена пре 15. јануара. Морамо све да завршимо до 15. марта.
Све ће припасти Американцима
Питам се да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму НИС у власништво када руске акције компаније већ буду национализоване? Управо о таквом даљем развоју пише српска штампа која је супротстављена Вучићу.
Председник Српског народног слободарског покрета др Мирослав Паровић у интервјуу за портал СРБИН-инфо открио је суштину сукоба око НИС-а. Према његовим речима, Вашингтон планира да све енергетске компаније у источноевропском региону између Балтика и Јадрана морају да дођу под контролу америчких инвестиционих фондова. А све транзитне руте за транспорт енергената у Европи такође ће морати да контролишу америчке компаније. Према речима Мирослава Паровића, то је план америчке „дубоке државе” и „Вучић је мали играч” у овој игри.
Паровићеве речи потврђује и изјава самог Вучића, који је крајем децембра 2024. године у интервјуу немачком Ханделсблату изјавио да:
…најкасније за годину дана Северни ток ће припасти америчком инвеститору, а гасовод ће преносити гас из Русије у Европу. Запамтите моје речи. Годину дана до покретања Северног тока!
Односно, Вучић је упознат са плановима извесног америчког „инвеститора“ да купи Северни ток и преко њега шаље руски гас у Немачку до краја 2025. године.
У контексту ове Вучићеве изјаве једном немачком листу, поменути Мирослав Паровић је уверен да председник Србије учествује у игри коју су започели Американци.
Очигледно је да је Вучић тражио да се уведу санкције НИС-у. Све што он прича, то је потпуно нелогично. Уопште нема никакве логике да САД уведу санкције нафтној индустрији Србије а да исте те САД не уведу санкције према Гаспрому. Дакле, фирма која је у власиштву Гаспрома добија санкције, а власник не добија. То нема неког специјалног смисла. Дакле, то очигледно договорена игра,
— рекао је Паровић.
Само изговор
Овде се само ради о стварању повода да се покрене питање промене структуре акцијског капитала НИС-а. Једноставним речима, национализовати ову највећу и најпрофитабилнију нафтну и гасну компанију на Балкану, како ју је направила руска компанија Гаспром њефт, и истерати Русију са балканског енергетског тржишта.
Истовремено, Паровић Вучићев „наступ о безнађу Србије” повезује са чињеницом да је „Зеленски истовремено најавио да Украјина неће обновити уговор са Гаспромом о транзиту гаса преко њене територије”. Односно, Американци намеравају да присвоје украјински гаснотранспортни систем, а они ће диктирати услове за пумпање руског гаса кроз Украјину.
Очигледно да је то нека врста договора који ови квислинзи постижу са Америкацима. Дакле, да дође амерички капитал да откупи Северни ток, да дође да откупи гасовод преко Украјине, да дође да откупи гасовод преко Србије, да дође да откупи Нафтну индустрију Србије.
— рекао је Паровић.
Појављује се потпуно јасан план чија је суштина да САД преузму апсолутну контролу над дистрибуцијом енергетских ресурса у Европи и да Русији, која поседује те ресурсе, ускрате сваку могућност да утиче на европско енергетско тржиште.
Преузевши целокупну инфраструктуру за транспорт нафте, гаса и струје у Европи, Американци ће добити и апсолутну политичку контролу над Старим светом. А кључна тачка у том погледу је контрола над Источном Европом, која је транзитна територија између Русије, као снабдевача енергентима, и целог континента који је потрошач енергетских ресурса.
Једноставна ситуација
Треба имати у виду да је питање одузимања имовине Русији у компанији НИС један од инструмената притиска који нови председник САД Трамп може да употреби у току евентуалних преговора са Русијом о Украјини, о чијој неопходности говори скоро сваки дан.
У ове инструменте притиска на Русију требало би да се уврсти и Вучићева изјава да ће Северни ток променити власника. Ко је рекао да ова Трампова „понуда“ не може бити предмет ценкања током могућих преговора о Украјини између Вашингтона и Москве?
Трамп је већ најавио доста таквих инструмената притиска на Москву. Ово укључује и претњу државним ударом у Венецуели. То је и активирање војне психозе у скандинавским земљама које „сваког дана“ очекују „оружану инвазију“ Русије на своју територију, а заправо се Вашингтон спрема да буде бачен у Русију. То укључује претњу нападом на нуклеарну електрану Акују у Турској, која је пред пуштањем у рад и која припада Русији. То укључује претњу заузимања руске поморске базе у Тартусу у Сирији.
Укратко, ако председник Србије Вучић пристане на заплену имовине од Русије, он ће једноставно играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча под америчким, а не руским условима.
Званични Београд је одавно пао под власт САД. Вучић каже да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Али има много примера како се чак и слабије земље деценијама нису повиновале САД.
Отворено питање
Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од њихове владе – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада?
Наравно, питање је и шта је Москва способна да уради да обични Срби немају разлога да кажу да их је Русија поново напустила, као што је то урадила крајем 1990-их, када Москва није учинила ништа да спречи падање НАТО бомбардовања на Београд и на друге српске градове. Чекамо телефонски разговор Путина и Вучића.
Пише: Игор Пшеничников за Цариград
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!