Познато је да Српска напредна странка нема баш неке креативне људе, а и кад би их имала, нико нема дозволу да сам нешто предузима, већ мора да чека одобрење с Андрићевог венца.
Премијер Србије Милош Вучевић развикао се ових дана, сав узбуђен и ужаснут, набусито и патетично на начин старорадикалски, да како ето зли људи покушавају да израде Србију. У тој злој намери зли људи служе се ниским средствима. Зато нас сада Вучевић подсећа да “светину” неће “умиривати” испуњавајући јој захтеве “ритуалним приношењем жртава”.
Српски премијер спада у оне политичаре којима памет не смета превише, па им се услед те лепе особине која их препоручује за највише државне функције често омакне неко признање. Тако је Милош Вучевић покушао да у пар реченица изрекне своје мишљење о тренутној ситуацији у Србији, па му се све у глави покарабасило, што је довело до кратког споја и менталног курцлуша.
Премијер Србије Милош Вучевић гостујући на једној телевизији са националном фреквенцијом изјавио је да Србија не може да се заустави ни због 15, ни због 155, ни због 1.555 жртава.
– Ни у једну породицу нису отишли, никоме саучешће нису изјавили. Као папагаји понављају да је 15 људи погинуло, па ми морамо то сад све да срушимо. Па није истина, па не можете да срушите због 15 људи који су погинули. Ни због 155, ни због 1.555. Не може Србија да заустави то што смо имали трагедију и да срушимо сопствену државу зато што смо изгубили људски живот – рекао је Вучевић.
Е, сад, поставља се основно полазно питање у оваквим стварима, да ли они стварно верују у то што причају? Притом, како чујемо, Вучић је ту “вест” прво проверио. Неки нормални политичар би таквог говорника сместа сменио и најурио из службе занавек, без детонација у јавности, тихо и ефикасно. Можда би га и затворио. Овде не, значи, одобрено је са Анрдићевог венца. Али, то одсуство емпатије, одсуство сваке људскости произвело је бес. То је заправо долило бензин на ватру која је тињала већ дуже време и произвело експлозију коју сада гледамо на улицама и у факултетима у Србији. У случају Вучевића, не вреди, човек једноставно не може да побегне од себе, ту је сваки труд узалудан.
Знали смо да чланови режима нису баш умни и разумни, али не и да су баш потпуно безумни. Испада да су за њих сви страдали само средство за останак на власти, оруђе за манипулацију. Вучевић је од најраније младости био радикал. Потиче из радикалске породице, отац му је био функционер и један од оснивача Српске радикалне странке. Зато он као послушан син просто верује у ту идеологију, јер ни за шта друго и не зна. Нису Вучевић и њему слични ликови постали “аутентични Срби” јер су то слободно изабрали, него зато што ништа друго не могу да буду, јер ништа живо не схватају. И Вучевић то добро зна. Само се прави невешт, покушавајући да прикрије своје праве намере и предупреди последице свог сулудог политичког чина. Мада, није он то сам ни смислио нити би се усудио да тако говори да то није видео од шефа.
Кад почињу да теку дани кривице?
Извор: direktno.rs
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!