Пошто су у Новом Саду организатори протеста више пута поручили народу који није хтео у шетњу, да неће шетати, већ да ће ходати, као да има неке разлике, треба прочитати овај текст о феномену шетње.
Један од главних феномена који је обележио нашу политичку стварност јесте феномен шетње, па га треба и осветлити
Када се окупи велики број људи на одређеном протесту они са собом доносе и енергију намењену за одређено деловање према објекту њиховог протеста. Да би исконтролисали протест организатори који су у дослуху са режимом морају усмерити ову енергију у жељеном смеру.
Другим речима они окупљеној маси додељују одређени задатак, а не постоји бесмисленији и по режим бенигнији задатак од шетње. Као што је познато он се намеће и осуђеницима у затворима да би се каналисала њихова енергија.
Шетња је заправо ритуал којим се и хипнотише маса. Када се велика маса људи окупи на протесту она може да крене у нежељеном смеру. Може да је покрене појединац или група који нису под контролом режима и тада она улази у фазу свог слепог деловања. Формира се колективна воља којој се повинује сваки појединац. Свако ради оно што други раде и иде ка колективном циљу који се несвесно формира.
Зато организатори усмеравају масу у смеру бесциљне шетње. Свако шета јер други шетају око њега и не преиспитује смисао шетања.
Важно је да се на овај у начин у старту потроши енергија људи која их је мотивисала на протесте. Они временом кроз бесциљне шетње губе енергетски набој и протести почињу да се осипају. Људи су и даље незадовољни, али немају вољу да се покрену.
Све смо ово најбоље видели на примеру протеста због Рибникара. Огромну незадовољну масу и огромну енергију истрошену кроз бесциљне шетње.
У пракси шетња почиње тако што се око бине и организатора окупи пар десетина или стотина њихових активиста. Они крећу у шетњу по команди. Тако се формира ефекат као код истакања течности из бурета помоћу црева. Потребно је устима повући одређену количину течности, која затим за собом повлачи сву осталу течност. Исто тако људи један за другим следе колону која почиње да тече низ улицу.
Пошто има и оних који су свеснији и не желе у шетњу, постоји могућност да формирају критичну масу која ће омести несметано истакање главнице масе у пројектованом смеру или је чак вратити у супротном смеру. Другим речима која ће вратити за собом течност у буре. Да би се то спречило постоје истискивачи. То су групације које треба да спрече формирање језгра масе која ће се удупрети програму шетње. То су у случају Рибникара били дунђеристи. Они не иду у шетњу, намећу се агресивно преко озвучења, прозивају организаторе шетње, али због своје репутације и сулудог наступа терају људе од себе и не дозвољавају формирање алтенативног центра масе који би чинили они који нису под контролом режима.
Све ово је уходан механизам који ће се поновити и на будућим протестим против Рио Тинта. Само свест што већег броја људи о њему може да га спречи у његовој реализацији.
Извор: Национални будилник
БОНУС ВИДЕО:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!