Опстанак Срба на Косову и Метохији последња је прилика за опстанак државе Србије, Српства као светоназора и Срба као живог и живећег јединственог и међународно дејствујућег народа.
Уколико поклекнете Ви, почиње српски пад и у осталим деловима Србије, чиме је угрожена српска држава, али и Република Српска.
Човек, као и народ, увек може да бира шта ће и како ће. Иако нам се чини, лажима Лукавога опчињенима, да немамо избор, тај избор и даље постоји, иако је сведен данас само на две одлуке:
1. да се предамо и постанемо немуште жртве, ако ико уопште и примети ишта што ће нам се десити; и
2. ДА САУЧЕСТВУЈЕМО ПРОТИВ НЕДЕЛА КОЈА СЕ ЧИНЕ НАД НАМА КАКО БИСМО ТРПНО СТАЊЕ ПРЕОБРАТИЛИ У СТВАРАЛАЧКО И ПОБЕДНИЧКО.
Када су енглески колонисти на америчком континенту одлучили да створе Сједињене државе Америке, били су суочени са смртном казном због велеиздаје Круне. Страх их је чинио неодлучнима и спремним на одустајање. Тада је један кочоперни, али мудри старчић, Бенџамин Френклин, изрекао чувену реченицу:
“We must, indeed, all hang together, or, most assuredly, we shall all hang separately.”
У слободном, и српским околностима прилагођеном преводу, та порука је:
„Морамо се, без сумње, здружити у чврсти и непреломиви сноп, или ћемо, у то не сумњајте, падати појединачно као снопље кад се коси.“
Савесна одлука да се опстане и победи могућа је ЗАЈЕДНИЧКОМ СВРСИСХОДНОМ ДЕЛАТНОШЋУ ПРАВИХ ВОЂА НАРОДА, који више никада неће само јавно набрајати муке и несреће, плакати над суровом судбом Срба, већ ће РАДИТИ НА ОКОНЧАЊУ И НАШИХ ПАТЊИ И НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, И ОБНОВИ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, И ПОНОВНОМ ВАСПОСТАВЉАЊУ ЗДРУЖЕНИХ СРБА НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ, КАО ИСКОНСКОГ, САВЕСНОГ И СВРСИСХОДНОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ, И НЕОСПОРНЕ И УТИЦАЈНЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ЧИНИОЦА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА.
У овом добу савременог развоја више нема много разлике међу нама који смо у расејању и вама који сте на земљи праотаца наших. Могуће нам је удружено и сврсисходно деловати јер борба није само тамо, у Отаџбини, већ је исто тако важна и борба за умове и Срба и странаца, а највише за срца и душе наших савезника. На том пољу наше расејање може много да допринесе, као што је Михаило Пупин допринео да његов завичај буде у Србији, а не у некој новоформираној држави. Ми из расејана нећемо само чекати вести из матице, свесни да је највећи подвиг одређен за вас, у Отаџбини, а нарочито на Светом Косову и Благородној Метохији.
Тешко је позивати другога да се жртвује, али су сплет околности и Воља Божија довели до тога да НАЈВАЖНИЈУ ОДЛУКУ МОГУ ДА ДОНЕСУ САМО ОНИ СРБИ КОЈИ СУ НА ЗЕМЉИ ПРАРОДИТЕЉСКОЈ. Ми можемо да саветујемо и шаљемо свој допринос. Ја вам шаљем овај спис, па нека нам Бог помогне.
др Вишеслав Симић
Мексико
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!