Текст преузет са интернет-сајта Ивана Максимовића, независног новинара и публицисте.
Вучићев “маркетиншки маг”, термин који би се у овом случају превео као врховно покварењаштво, Небојша Крстић, бранио је катастрофално погубан Бриселски споразум нечим што је окарактерисао као “егзодус би се ионако догађао”. При том мислећи на онај егзодус који се пре Бриселског споразума ипак није догађао.
Гости емисије Јутро на БЛИЦ, истоименог медија, емитоване у петак 30. августа, били су Небојша Kрстић, маркетиншки стручњак, Стевица Деђански, политички аналитичар те Бобан Стојановић и Цвијетин Миливојевић, обојица политиколози. Иако је као тема најављен разговор о потписаних 12 споразума између Француске и Србије приликом недавне Макронове посете, разговор је брзо, са разлогом и оправдано, склизнуо у расправу о раније демантованом прихватању Француско-немачког плана за КиМ који грубо намеће “независност” косовских Албанаца који живе на тлу јужне српске покрајине.
Стојановић и Миливојевић су снажно инсистирали на томе да је дрским и надобудним ставом током поменуте посете француски председник јасно стављио до знања да је то за њих нешто што они неће мењати, као и то да реакције Вучића, као представника Србије, на све што се дешава на КиМ, потврђују да је он то прихватио иако је раније демантовао а још увек обмањује јавност.
Са друге стране напредњачки чиновник и самостални бот, Небојша Крстић, начином уобичајеним за напредњачку фалангу у јавним наступима, покуша пошто-пото да оспори наведено. Неразборитим брбљањем, како саговорници не би могли да дођу до речи или се не би чули, Крстић се упорно надвикивао гушећи туђу реч.
Наравно, било је немогуће одбранити неодбрањив став да Вучић није починио велеиздају Косова и Метохије када све чињенице говоре томе у прилог. На крају, у том духу проговрио је и сам Крстић и то тако да је било боље да уопште није ни говорио.
Миливојевић је изнео предлог који се Крстићу није допао: “Када је реч шта ми (Србија) можемо да урадимо, можемо лепо да се повучемо из међународног споразума…”
“Из ког, из Бриселског?” брзо и безмало панично се надовезао Крстић а затим брзом упадицом “проценио” да би то била “најлошија одлука” на шта је Миливојевић додао да је много битније од тога шта каже Међународно право. Тиме је сугерисао да за повлачење постоји пуни правни основ што указује на немогућност репресије било које врсте од стране Запада, нарочито некаквим ратом како напредњачки режим плаши домаћу јавност држећи је у стању понизности наспрам потпуно криминалног споја Запада, НАТО окупатора и косовских Албанаца.
“Није опција рат, господине Крстићу, немојте да плашите грађане тиме” био је јасан Миливојевић остајући при ставу да Србија треба да се повуче из Бриселског споразума. “Последица (остајања у Бриселском дијалогу) је да нас нема на Косову” закључио је Миливојевић.
Без икаквог устручавања Крстић је навео да Бриселски споразум као последицу има “врло активан економски раст Србије кога не би било ако би ми водили ту (по предлогу Миливојевића) политику”.
Уколико би се неко запитао, која је то политика активног економског раста, да подсетим. То је она политика по којој се руше путеви, потпорни зидови и мостови по Србији, потапају цркве у језера са бранама високог ризика, све ближа претња отпочињања копања Литијума и раскопавања целе Србије у делу јужно од Београда а ако би смо тај активан економски рат илустровали конкретним, онда је то политика паризера и Јухор паштета која се пласира народу чија је земља продата Рио Тинта да је зарад свог профита раскопава и полива сумпорном киселином.
На безобразно инситирање Крстића да би се догодиле ствари које су потпуно неутемељене а чиме се плаши јавност како не би тражила оно што је за ову државу и народ боље већ да би остала могућност експлоатисања онога што је добро за останак Вучића на власти, након кратког укрштања аргумената Крстић је наставио да брани Бриселски споразум “ја подржавам политику за коју ја мислим да је добра. А Бриселски споразум је добра ствар” покушао је да се извуче Крстић.
“У чему је добра ствар? Јесте ли Ви за независност Косова?” упитао је Миливојевић (јер управо то је једина могућа последица доследног држања Бриселског споразума што је било јасно од самог започињања дијалога) да би убрзо додао “не знам да ли пратите дневне податке о исељавању Срба са севера Косова?… Будите поштени па реците колико се дневно исељава…” изустио је пре него што је непримерено надгласан од Крстића.
Покушај изношења аргумената претворио се у Крстићеву контрапродуктивну епизоду у низу, како је иначе једино могуће када се напредњаци бране после несагледиво катастрофалних последица које су нанели Србима на Косову и Метохији Бриселских споразумом.
“Ево једно питање” заузео се Крстић “сутра Србија изађе из Бриселског споразума, да ли престаје етничко чишћење Срба на Косову? Само ми то реците? То није повезано уопште, то нема везе. Етничко чишћење Срба (***) није последица Бриселског споразума” рекао је Крстић.
Управо ово је признање вишеструких злочина највише категорије. Но, пре тога треба рећи да је Бриселски споразум најјачи инструмент у прогону Срба са Косова и Метохије. Одмах по његовом потписисвању је постало јасно да су Срби “пуштени низ воду” због чега је уследио огроман талас исељавања Срба са целог КиМ и масовна продаја кућа и имања Албанцима. До прошле године се процењивало да је од око 110 до 120 хиљада Срба њих 40.000 напустило Косово и Метохију по парафирању Бриселског споразума 2013. године између ивице Дачића и Хашима Тачија. Мора се додати да је на ранији број исељених великим делом утицао више терор Вучићеве “Српске листе” него самих косовских Албанаца о чему сам раније подробно и аргументовао писао у више наврата.
Од прошле године, када је својим митингом у Београду и одвлачењем Срба са севера КиМ омогућио косовским сепаратистима да у запустелим насељима узурпирају зграде Општина и успоставе своју илегалну власт по етничком принципу од људи задојених мржњом према Србима која се пројављује на сваком кораку, услед терора над Србима иселило се додатних 5 до 10 хиљада са целог КиМ.
Него, ако се већ зна да етничко чишћење Срба неће престати ни овако ни онако, зашто је Александар Вучић приступио и остао у процесу за који се у току предизборне кампање 2012. у сузама заклињао на митингу да ће “поништити све Боркове споразуме”? Уз то као разлог и основу гашења “Борковог”, како је звао Бриселски дијалог, наводио је чињеницу да су противуставни. Уместо тога он их је само незамисливо продубио наносећи катастрофалну штету. Управо то попуштање је најснажнији инспиратор појачаног терора над Србима који као директну последицу има управо исељавање са Косова и Метохије. Ако је у томе свесно и упорно до данас, онда је то активно учешће у организованом погрому над Србима који се данас спроводи. А јесте!
Дакле, иако су (наравно) свесни да косовски Албанци не само да врше етничко чишћење Срба већ да то никако неће престати да чине, напредњачка власт уместо да предузме све што може да то буде спречено, они бране Вучићево повлачење државе и остављају на још већу немилост косовских Албанаца преостале Србе. Наравно да могу, као државна власт, да учине много тога. Нећу да помињем Вучићево хвалисање како смо у одличним односима са земљама чији су војници окупирали КиМ као могућност јер сви знају да је и то лаж, довољно је подсетити да пре доласка Вучића на власт, 2012. године и Бриселског дијалога, Срби на северу КиМ нису били ничим угрожени нити је могло бити речи о егзодусу и прогону. Чак и они јужно од Ибра осећали су неку врсту заштите, и то потпуно реално, захваљујући држању Срба северно од Ибра који су се показали као непобедиви противник и тиме у огромној мери блокирали иживљавање косовских Албанаца познатих по томе да су агресивни једино онда када су многоструко надмоћнији. Као и то да смо још увек имали све оно овде описано чега данас нема па и привид некакве државности губимо на најпонизнији начин.
А онда је Запад на власт довео СНС (ЕУ је пола сата пре затварања бирачких места честитала Николићу на победи) и све се распало као чамац на олујном мору олупан о стену.
Уместо заштите народа на шта им право нико није оспоравао нити је то икако било могуће с обзиром на геноцид над Србима спроведен у присуству тог истог ментора Бриселског дијалога, шта су урадили? Улазе у сарадњу са њима ради некаквог апстрактног добитка кога нема а на чијем је месту губитак не само становништва већ и територије али и укупне државе моћи, угледа и достојанства услед потчињавања и то оном бруталном и најпримитивнијем делу косовских Албанаца. Заузврат су добили неограничену могућност пљачкања и пустошења остатка земље ради личног богаћења.
Ако нешто није могао да спречи, а етничко чишћење Срба никада није ни покушао, зашто је морао да предузима кораке гашења српске државности на КиМ? Управо то је охрабрило косовске Албанце да слободно приступе завршној фази етничког чишћења Срба са Косова и Метохије а то није омогућио НАТО, нити КФОР, ни ЕУЛЕКС… још мање сами косовски Албанци. То је могао и учинио искључиво Александар Вучић уз помоћ и подршку у спровођењу тога управо људи какав је и Небојша Крстић.
Ажурирано 19.30:
На терену и у стварности овако изгледа Бриселски споразум и то колико је он добар.
Косовски Албанци испред зграде Општине, односно привременог органа Косовска Митровица, прелепљују грб града са ликом Светог Димитрија на њему и постављају “заставу” која симболише геноцид над Србима подржан од Запада до 2010, године а од тада и од српских власти.
Тако је било све до 2012. године када је власт из Београда, у руху Српске напредне странке и са ликом Александра Вучића, није постала главни извођач радова у пројекту разарања српске државе на Косову и Метохији.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!