Сваки пут када патријарх Порфирије направи неку свињарију која је кршење канона или догми Свете Православне Цркве, нађе се понеки ”црквени” Кмер да каже – немојте случајно да таласате против Порфирија, он је на трону Светог Саве, СПЦ неће пропасти!
Пише: др Марко Пејковић
Па трон Римске Православне Цркве је основао Св. Апостол Петар који у Васељенском Православљу има примат части у односу на Св. Саву. И где је сада Римска Православна Црква? Нема је! Од 1054. она је пала у јерес, јер су се њени верници махом тешили да трон по себи, само зато што га је основао Св. Петар не може никада пропасти, били су у прелести да ”врата пакла неће Цркву надвладати”. Црква као делом небеска институција (торжествујућа) никада неће пропасти, пакао јој не може ништа. Али, земаљској (војинствујућој Цркви) која је административно организована као Помесна Црква, пакао може наудити, као што видимо на примеру Рима, Јермена, Копта и других који су некада били Цркве, сада више нису.
Српски народ мора у свим епархијама да покрене канонске иницијативе које ће у кратком, догледном року Патријарху Порфирију и свим његовим епископима који га помињу на Литургијама поставити следећа питања:
1. Да ли осуђујете екуменизам и папизам као јереси?
2. Да ли се кајете због ваших екуменистичких дела у прошлости и да ли строго обећавате да их више никада неће понављати у будућности (ако их поновите, аутоматски се покреће процедура за трајно свргнуће) – заједничке молитве и саслуживања са јеретицима, неправославне изјаве и писанија у којима се поричу православни догмати (рецимо о томе да је ван Цркве/Христа немогуће ући у рај и стећи спасење), издаја Косовског Завета кроз сергијанско шлихтање свим могућим издајничким властима (и тако даље)?
3. Да ли повлачите потпис Патријарха СПЦ са докумената Критског ”Сабора” који је прокламовао женевски екуменизам (својевремено осуђен као најстрашнија јерес и од самог Атанасија Јевтића) за наводно учење Православне Цркве? Јер, како уче Свети Оци, пре разбојничких ”Сабора” попут Критског могуће је икономијом општити са проповедницима јереси, али након таквог ”Сабора” нема икономије, већ само акривије и општење мора да се прекине.
3. Да ли ћете прекинути општење са украјинским и фанарским расколницима, али и са свима који активно или пасивно подржавају Критске јереси из 2016. или Шамбезијске јереси (међу којима су руски екуменисти на челу са Кирилом), а општити само са онима који нису ни за украјински/старокалендарски раскол ни за Критско-шамбезијски екуменизам?
5. Да ли ћете у Рашко-призренској епископији вратити канонски ред свргнућем неканонског епископа Теодосија и враћањем на трон канонског епископа Ксенофонта (наследника вл. Артемија), ако се има у виду да је и Св. Јован Златоусти са својим чадима прекинуо црквено општење са својим гонитељима онда када су они на његов трон ставили лажног епископа (а не само администратора) и да је то неканонско свргнуће било и разлог што је рецимо и римски епископ тога доба прекинуо да општи са Цариградом?
Ако Порфирије и његови епископи одговоре негативно на макар само једно од ових питања, српски народ по свим епархијама треба да са нижим клирицима организује црквено-народне саборе на којима ће бити суђени и осуђени и Порфирије и његови епископи, а изабрани нови епископи православног духа и етоса. То је ствар која не може и не сме да чека евентуалну смену власти у Србији, то је ствар која може да иде упоредо са таласањем против власти, па чак и ако тог таласања нема или утихне. То је ствар најбитнија тренутно на црквеној и националној агенди.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!