Прошло је 25 година од зверског убиства монаха Харитона Лукића у центру Призрена, убрзо након што су немачке снаге КФРОР-а ушле на територију Косова и Метохије.
Отац Данило се сећа:
„Не могу описати невјероватно смирење које је зрачило из погледа оца Харитона. Ширио је мир на све нас јер је из њега зрачила молитва.“
Монах Харинтон тог 15. јуна пресретнут је од стране ОВК наочиглед сведока међу којима су били и припадници немачких снага КФОР-а, који по изјавама сведока нису ништа урадили да спрече очигледну отмицу. Оца Харитона су терористи извукли из аутомобила и на силу угурали у своје возило.
Од тада се монаху Харитону губи сваки траг. Више од годину дана након нестанка, тачније 8. августа, његово тело ископано је из необележене гробнице у албанском селу Тусус, а у непосредној близини нађено је још неколико тела убијених Срба, страдалих највероватније истог дана.
Извештај вештака био је шокантан. Харитону Лукићу одсечена је глава и део кичме оштрим предметом, поломљена су му ребра, кости леве руке и неколико пршљенова. На мантији је уочен велики број убода у пределу срца, а на основу трагова посекотина на мантији, у пределу стомака, сумња се да је био и зверски распорен.
Наводно је једна жена албанске националности видела када су „муџахедини играли фудбал са одрубљеном главом монаха Харитона“, те је своја сазнања испричала његовој монашкој браћи. Сумња се да је његова глава бачена у неки од бунара у Призрену и околини.
Извештај вештака, сви прикупљени докази и изјаве сведока предати су Међународном суду у Хагу, али до данас није расветљено ко стоји иза мучења и овог свирепог убиства.
Нешто, јер то не може бити човек, и даље слободно хода улицама. То нешто дише, васпитава децу или унуке, једе својим крвавим рукама знајући да је ђаво у њему одсекао главу другом људском бићу, једном безопасном монаху, а за тај необјашњив чин, то нешто никада није сносило последице.
Ово недело десило се 1999. године, на данашњи дан, 15. јуна, у Призрену.
На снимку Свети отац Харинтон, у последњим, најтежим за Србски народ на Косову и Метохији у Призрену преузима тело Славка Веселиновића, који је страдао на лицу места а други Жарко Веселиновића се од задобијених рана, читав дан мрцварио на асфалту, буквално пред залазак сунца је Немачки санитет покушавао да му помогне дајући инекције и инфузију али било је прекасно. Преко 200 метака је Немачки КФОР испалио у њих.
Извор: ИН4С
Повезани чланак:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!