ОДГОВОРИТЕ НАМ, ПА МАКАР И НЕГАТИВНО
Српска православна црква
Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију
Вапај
Ваша Светости,
Опростите нама грешнима што Вам се обраћамо по други пут за само десет дана. Молимо Вас да разумете нашу најдубљу забринутост за будућност наше државе, наше цркве, као и нас и наших породица на Косову и у Метохији. Искреност нам налаже да признамо да смо очекивали било какав одговор са Ваше стране, макар и негативан.
Наша света Црква је вековима делила нашу судбину, страдајући на путу Христовом и остајући верна Косовском завету светог Кнеза Лазара. У историјским тренуцима када се чинило да нам спаса нема, наша Црква је била ту, да нас храбри, да нас окупља, да у нама чува пламен вере православне. Било је то у временима када није било српске државе: у време турске окупације, у време комунизма, у време НАТО окупације 1999 и у другим тешким околностима.
Ми се још живо сећамо колике су надљудске напоре улагали након рата и окупације 1999, блаженопочивши: патријарх Павле, високопреосвећени митрополит Амфилохије, и владике Артемије и Атанасије и сав црквени клир.
Колико је важно да Црква и народ буду заједно у тешким кризама, најбоље показује њено деловање: пре, за време и после НАТО бомбардовања.
И данас, након више од две деценије налазимо се у истом времену. Народ се осећа остављеним и напуштеним, као јагањци пред клање. Ми знамо да се црква не бави политиком, али верним народом мора. Ово је време бити или не бити за наш народ, дакле не време политике, већ националне борбе зарад националног опстанка.
На Косову и Метохији све више преовлађују немоћ и предаја. Српски народ постаје равнодушан, баш као јагње пред клање и припремљен да прећути и трагичне одлуке и решења. Посрће духом.
Некада, у тешка времена су косовски и метохијски домаћини, народни прваци тајно слали писма српским: епископима, митрополитима и патријарсима, у којима су извештавали о тешком положају наше цркве и народа и исказивали своје страхове и забринутост. Неретко су због тих својих обраћања били изложени најсуровијим кажњавањима од стране окупатора.
Ми, Ваша Светости осећамо најбоље у каквом времену и на каквом месту живимо. Зато Вам се и обраћамо, као што су се обраћали многи наши дедови кроз векове у моментима када српске државе није било, када нисмо имали никога сем Бога и наше свете православне Цркве. Поново од Вас тражимо опроштај што одузимамо Ваше драгоцено време, али ми осећамо да у државној структури немамо коме да се обратимо, да смо од државе одбачени, остављени на (не)милост косовских-албанских власти и корумпираних српских политичара, те су отуднаша туга, наш страх и наша забринутост велики.
Пред нашим очима нестаје наш народ. За последњих 10 година са КиМ отишло је близу 40 хиљада Срба. Државу смо у више наврата о томе обавештавали, нудили јој предлоге… Одговора није било или је одговор био поништавајући: Шта ми имамо на Косову?? Ко сме да иде у Качаник? Имамо ли неког у Ђаковици… Буквално су власти Републике Србије поспешивале дефетизам, апатију и агонију нашег народа.
Ваша Светости, понављамо да нам није стало ни до каквих личних, професионалних или политичких користи. Ми Вам једноставно саопштавамо мишљење и страхове велике већине српског народа са КиМ. Апсолутне већине. Она мањина наших суграђана којој је само до профитирања на нашој несрећи стало, се сврстала кроз политички ангажман на страну противну опстанку нашег народа и државе. Та мањина политичких профитера је све мања и тања, али је истовремено све суровија. Она само појачава страх и осећај безнађа у нашем народу. Она делује у садејству са албанским прогонитељима српског народа, Цркве и државе.
Ваша Светости, молимо Вас да ово наше обраћање разумете као „глас вапијућег у пустињи“. Ми немамо више никога коме верујемо а коме бисмо се обратили. Обраћамо се као дете које се обраћа оцу за помоћ. Ми у Вама гледамо очинску љубав. Ми у Вас полажемо наду.
Полажемо, као што смо полагали и у Ваше претходнике, блаженопочивше патријархе Павла и Иринеја. Код њих смо увек наилазили на отворена врата и срце. Наилазили смо само на разумевање и речи утехе.
Подсећамо Вас Ваша Светости да ће се у суботу 25. фебруара навршити 5 година од нашег сусрета са патријархом Иринејом, када смо заједно констатовали и јавно саопштили да црква и Срби са КиМ говоре истим језиком, а да политички Београд и Срби са КиМ не говоре „истим језиком“.
Патирјарх Иринеј је према званичној политици имао очински толерантан однос, само да би умолио (упозорио и одвратио) власт да не чини оно што је штетно за народ и државу. И тада се видело којим путем политчка Србија гура наш народ и државу. Ми смо тада схватили колико је мудар, дуготрпељив и пожртвован био блаженопочивши патријарх. Патријарх се променио, али власт није.
Надамо се да ћете нам и Ви отворити врата и срце, и да ћете нам помоћи у овом, по нама, изузетно тешком историјском моменту.
Понављајући нашу молбу исказану у писму Вашој Светости од 09.02.2023, још једном молимо за опроштај и целивамо Вашу пастирску десницу.
Ако, ипак, немате времена, или из неког другог разлога не можете да примите и чујете делегацију забринутих, на (не)милост остављених Срба са Косова и из Метохије, удостојите нас одговора, па макар био он и негативан. Тиме ћемо барем знати да сте нас и на овакав начин чули, те да смо праву ствар урадили за олакшамо нашим душама.
Свако добро од Господа.
У Грачаници 19.02.2023.
Српски национални форум, Грачаница
Момчило Трајковић, председник
Покрет за одбрану КиМ, Косовска Митровица
Небојша Јовић, председник
Покрет Срба „Отаџбина“, Косовска Митровица
Славиша Ристић, председник
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!