Да ли знате председниче Александре Вучићу?
Када кажемо Церница, прва помисао нам је Милош (4), убијен са играчком у руци, а онда још шест жртава и безброј напада, рањавања и рушења храма Светог Илије и половине српских кућа у селу.
Неописиве страхоте су задесиле народ у овом селу.
И поред свега тога, у Церници се и данас рађају Србчићи.
И у таквој атмосфери страха, слави се и тугује. Родитељи Србчића живе у мукама које познају само највећи страдалници српског народа.
И уместо да Срби у Церници буду приоритет свих приоритета, они су скрајнути и опасани бодљикавим жицама од стране лешинара који су и до њих долетели да се окористе.
Школску зграду су им обећавали пред камерама, већ две деценије и опет ништа.
Половина радника у школи данас су викендаши, а школом руководе људи који су продали имања на КиМ.
Док наша деца одлазе из Цернице, у Церници је неко протеклих година у стални радни однос запослио шесторо својих рођака.
Да ли је то мера за јуначку и страдалну Церницу?
Србима у Церници је ипак довољна социјална помоћ или трећина плате.
Да су неморал и необразованост карактерне особине људи који би да командују косметским Србима, постало је реалност.
„Нека их, нека зарађују, али нека нас оставе на миру.“
Али, нису у томе највећи кривци лешинари, викендаши и они који су продали имања и станове, па постали директори.
Кривци су 400 километара далеко од Цернице, који вапаје ових људи као да не чују, јер лешинари гласно певају песму задовољства.
Да је Милош данас жив, живео би у Церници и ових дана би сазнао да је и његов отац, дугогодишњи радник школе скрајнут и понижен, јер неко мисли да је за овај народ дао већу жртву од њега, човека који је управљао школом пуних 14 година.
Када у Шилову 42 ученика мимо свих закона школу похађају у једној учионици, док су друге школе пред затварањем због недостатка ученика, Просветна инспекција није надлежна, али јесте надлежна у случају оца малог Микија и једне од најстрадалнијих породица у поморављу.
Зашто нас терају са својих огњишта они који на КиМ живе без емоција према КиМ и немају ништа више од једне, две или три плата?
Да је и он (отац Милоша) своју децу одвео далеко од Цернице, продао кућу и вратио се да ради и зарађује на рачун деце која спавају на КиМ, данас би га систем препознао као „вредност“ и могао би да загрли и осети топли додир свог сина, уместо хладни мермер над којим плаче свакога дана.
Оно што је чудно је то да нико не води рачуна о томе ко су људи који брину о Церници, али не само о Церници, већ и о другим страдалним местима.
Да ли смо несвршеним средњошколцима, нечијим делагатима и слугама поверили њихове мучне животе?
Позивамо вас председниче, позивамо и Канцеларију за КиМ и све државне органе да што пре станете на пут овом безумљу и да казните починиоце оваквих безумних (не)дела.
Позивамо Просветну инспекцију да у овај крај КиМ долазе сами и реше горуће проблеме које убијају образовни систем, а не на позив неморалних руководиоца, који би да баце још мало соли на рану људима који целог живота крваре.
Како радили тако нам и Бог помого!
На вама је драга браћо и сестре да ли ћете поделити и ову објаву.
Извор: Косово и Метохија
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!