На данашњи дан 2009. земаљско царство напустио је Патријарх Павле, а православна васељена добила је светитеља.
Српски патријарх постао је 1990. године. Патријарха Павла смо упамтили по мудром вођењу цркве у тешким временима, личној скромности и животу у складу са јеванђељем.
Патријарх Павле је скоро целе године постио на води, рибу је јео веома ретко, а месо скоро никад. Пример скромности, лучоноша мира, анђео љубави. Добри пастир и свети слуга Христов.
Од његовог доласка на трон, обновљено је и основано више епархија.
1992. је обновљена Богословија на Цетињу.
1994. отворена је духовна академија светог Василија Острошког у Фочи.
1997. у Крагујевцу,као и одсек Богословије светог Саве у Београду. Основана је информативна служба и академија српске православне цркве.
2002. је настава веронауке враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета, из којег су га комунистичке власти избациле 1952.
По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковици.
Иза патријарха Павла остао је сат, будилник, својеручно резбарен крст, закрпљене ципеле, народно памћење о неком ко је био сасвим другачији и речи које ће се дуго памтити. Овако је он говорио:
– Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај.
– Једна чаша вина је мера. Две чаше вина су много, три чаше су мало.
– Што желите себи, то чините другима, што не желите себи, то не чините другима.
– Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то ком народу припадао и од којих родитеља потекао.
– Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.
– Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојањa.
Свети владико, моли Бога за сав српски род и распето Косово и Метохију!
Косово и Метохија су Срце Србије!