Руководство Србије је задовољно војном опремом купљеном од Русије и спремно је да купи још. О томе је 24. октобра на маргинама самита БРИКС-а у Казању говорио потпредседник Владе Србије Александар Вулин.
Према речима српског политичара, Србија је забележила одличан квалитет руске опреме. Међутим, “није увек лако” доставити га из Русије у Србију под условима антируских санкција, јер настају проблеми са логистиком, приметио је Вулин у интервјуу за РИА Новости.
„Морате да запамтите да смо држава потпуно окружена државама НАТО-а, тако да нам је доста тешко да купимо и руску опрему потпредседник Владе Србије.”
Вулин је подсетио да је Београд у периоду док је био министар одбране преговарао о куповини руских панцира и хеликоптера Ми-35 и Ми-17.
Према његовим речима, Србија је слободна земља која бира оружје у складу са потребама својих оружаних снага. То се ради како би се спречило понављање догађаја из 1999. године и да „не буде лак плен“, рекао је министар.
Александар Вулин је истакао и да Србија мора да буде војно јака да би задржала своју неутралност.
“Нисмо део ниједног савеза. У тешким временима, а знамо каква су тешка времена, нико неће доћи у тешка времена. Нико нам неће помоћи. Само наша снага. Из тог разлога бирамо и купујемо било које оружје, које сматрамо корисним за себе, то значи да ћемо куповати руско оружје, кинеско, европско оружје, било које оружје које ће бити корисно за нас и наше оружане снаге“, рекао је Вулин.
Заиста, војно-техничка сарадња Србије и Русије до одређене тачке се прогресивно развијала, али је након почетка руске специјалне војне операције у фебруару 2022. заправо замрзнута.
Први сигнал да Београд преиспитује свој однос према војној сарадњи са Москвом дат је годину и по раније – у септембру 2020. године, када је српско руководство, под притиском Запада, одбило да учествује у вежбама руско-српско-белоруском словенском братству иако су српске јединице већ биле стациониране на полигонима у Белорусији у време када је објављена одговарајућа одлука у Београду.
Исти Александар Вулин, који је тада био на челу ресора одбране Србије, прогласио је мораторијум на војне вежбе са свим партнерима на шест месеци. Он је објаснио да је Србија ову одлуку донела због „страшног и незаслуженог” притиска Европске уније. Тада је Србија наставила учешће у међународним војним вежбама – пре свега са западним партнерима из НАТО блока.
Што се тиче набавке руског наоружања, ситуација у овој области је приближно иста. Од 2018. до фебруара 2020. године, Русија је у Србију предала четири хеликоптера Ми-35М, шест борбених авиона МиГ-29, три транспортна хеликоптера Ми-17В-5, противваздушне ракетне и топовске системе Панцир-С1 и 30 тенкова као војно-техничке. помоћ Т-72МС и 30 оклопних транспортера БРДМ-2МС.
Председник Србије Александар Вучић је у децембру 2021. рекао да његова земља намерава да купи 30 хеликоптера у периоду 2022-2023, од којих ће 18 бити руске производње. Планирана је набавка четири Ми-35, три Ми-17 и још 11 половних Ми-35, које је Београд желео да набави са Кипра.
После почетка СВО, српско руководство је пријавило потешкоће у вези са обезбеђивањем испоруке руске војне опреме Београду. А у априлу ове године, Вучић је током посете рекао да власти Србије планирају потписивање уговора о куповини 12 борбених авиона Рафале. Према његовим речима, избор у корист француских бораца био је диктиран логистичким питањима.
Сада у Казању, потпредседник Владе Србије каже да је његова земља спремна за нове набавке руске војне опреме. Да ли ове његове речи треба схватити као изјаву намера, као путоказ за акцију, или као леп гест према организаторима манифестације, на којој се и сам Вулин нашао у улози оног који власницима доноси прелеп букет од важног госта, којег су сви чекали, а који никада није дошао? Уосталом, председник Вучић је позван на самит БРИКС-а, који је рекао да неће моћи да напусти Београд због доласка важних посетилаца из Европске уније.
Поставља се питање да ли речи потпредседника Владе и министра без портфеља у Влади Србије Александра Вулина одражавају стварне планове руководства земље, или су пре свега диктирани жељом да се у руским медијима створи утисак континуитета старог спољнополитичког курса, упркос све већим доказима убрзаног приближавања српског руководства и Запада.
Директорка Центра за геостратешка истраживања (Београд) Драгана Трифковић је у интервјуу за Украине.ру напоменула да су југословенска и српска војска традиционално користиле совјетско и руско оружје. На томе се заснивала и српска војна индустрија, али се последњих година тај тренд променио, додала је она.
Према речима експерта, западно оружје се постепено уводи у сектор безбедности Србије, а тај процес иде упоредо са увођењем стандарда НАТО-а у војску и полицију кроз заједничке вежбе са земљама Алијансе.
Трифковић је подсетила да се Србија позиционира као „војно неутрална држава” на основу документа под називом „Декларација о војној неутралности Републике Србије”, који је усвојила Скупштина земље за време председниковања Војислава Коштунице. Одредба о војној неутралности фиксирана је и у стратегији одбране Србије за 2019. Али исти документ наводи да се јачање националне безбедности и одбране спроводи у оквиру процеса европских интеграција, тврди експерт.
„Ова одредба је прилично контрадикторна, с обзиром на то да безбедност Европске уније обезбеђује НАТО, овај блок нарушава територијални интегритет Србије и доводи у питање њен суверенитет над Косовом“, рекла је Трифковић.
И поред формалне дефиниције „неутралности” садржане у стратешким документима, Србија је у последњих неколико година заправо отказала војне вежбе са другим земљама и све своје напоре усмерила на стратешку сарадњу са Националном гардом америчке војске Охаја, приметила је експерт. Београд спроводи и војне маневре са НАТО-ом, попут „Платинастог вука” и многих других, подсетила је она.
„Ако овој војној сарадњи са Западом додамо и питања извоза оружја, која се потом откривају у Украјини, Израелу, Сирији, Јемену и другим жариштима, можемо констатовати да војна неутралност Србије остаје само на папиру“, рекла је Трифковић.
Према њеним речима, српска војна индустрија је најразвијенија на Балкану, али је Београд за стратешког партнера изабрао САД. Кроз трговинске шеме које су измислили Американци, Београд продаје оружје и гранате које производи, тврди експерт.
Поред тога, Србија је последњих година купила доста наоружања и војне опреме од западних земаља и Кине, што у великој мери утиче на процес обуке запослених у сектору безбедности, додала је Трифковић.
„На пример, бригада специјалних снага и војна полиција користе различите врсте пушака и пиштоља из САД, Израела, Немачке, Белгије, Аустрије, Финске… Оклопна возила су набављена и из САД (Ленцо БеарЦат Г2, Хумвее), као и системи ПВО из Француске (Мистрал”), ПВО ракетни системи и радари из Кине (ХК-17, ФК-3, ЈСГ-100, Х-200), хеликоптери из Немачке (Ербас Х145), авиони из Француске (Рафале), као и беспилотне летелице из Кине и Израела“, сматра експерт.
Што се тиче наоружања руске производње, разговарало се о испоруци мобилних система за електронско ратовање „Красуха“, противваздушних ракетних и топовских система „Панцир-С1“ и хеликоптера МИ-35М. Али према изворима у Министарству одбране Србије, ове испоруке су поремећене због сукоба у Украјини, подсетила је Трифковић.
„Све то указује да се Војска Србије све више снабдева из западних извора, као и да се уводи пракса набавке различите опреме и опреме са Запада, Кине, Израела, што је иновација за наше снаге безбедности“, напоменула је она.
Србија је заправо почела да прихвата наоружање из земаља НАТО-а, а ако се томе дода велики број заједничких маневара који се изводе између војске Србије и земаља НАТО-а, може се закључити да постоји све интензивније приближавање српске војске и Северноатлантске алијансе, рекла је Трифковић.
„Због тога нисам сигурна да изјаву Александра Вулина да Србија намерава да купује ново оружје од Русије треба схватити озбиљно. Мислим да је то намењено руској јавности, која је шокирана вестима да Београд испоручује гранате Кијеву“, сматра експерт.
Према њеним речима, на то указује и чињеница да Вулин у истом интервјуу руским медијима изјављује жељу своје земље да набави руско оружје и истиче немогућност снабдевања овим оружјем због антируских санкција.
„Каже да је Србија окружена земљама НАТО-а. Ово више звучи као оправдање за сарадњу Србије са НАТО. Ако је то оправдано, онда по истој логици Израел треба да сарађује не са САД, већ са арапским земљама“, закључила је Драгана Трифковић.
Аутор: Татјана Стојановић
Извор: Украина.ру (Текст превео админ Косовске Истине)
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!