Пре свега, бројчаност је задовољавајућа. Треба бити свестан да је ово тек почетак борбе и да зло које се надвило над Србијом неће одустати или отићи тек тако, након једног већег окупљања у главном граду и великих окупљања у мањим и већим градовима широм Србије.
Организација је у смислу безбедности била добра и није било више и већих инцидената што је сразмерно броју окупљених готово занемарљиво. Наравно да није било ништа од Мајдана и рушења власти преко улице као што су помпезно најављивали режимски медији, нити ће бити, јер је у Србији већ на власти клика која има исти сервилни однос према Западу као они који су Мајданом дошли на власт у Украјини.
Свима нам, који себе видимо и сматрамо за родољубе, смета уплив прозападних структура у редовима организатора, говорника и свега осталог, али то не сме замаглити основни разлог окупљања и шта је оно чему се противимо и за шта се залажемо, што мора превагнути као главни циљ окупљања и што се не сме заметнути у други план. Стога ће или патриотске организације и појединци преузети протесте или ће се наставити са њиховом злоупотребом и постепеним гушењем и гашењем од стране оних који Вучићу замерају једино што је он власт а не они и који би можда, ако би могли, радили и више и горе од њега само да добију Србију на “менаџовање” од заједничких Западних шефова. Да не наглашавам поново да играју у истом тиму и да су две стране истог, Хиловог новчића: прозападна власт и прозападна опозиција.
Најспорнији део протеста је свакако оно што је уследило после када су управо ти прозападни елементи повели људе до Газеле и Прокопа што је било (нимало случајно) ударац у празно и безуспешан завршетак иницијално успешног окупљања.
Наиме, зграде Председништва, Скупштине Србије и Уставни суд -три институције које предњаче у неуставном и противзаконитом гурању “Пројекта Јадар” у корист Рио Тинта- и сходно томе три зграде које су најлогичније за окруживање и мирно задржавање демонстраната ту док год власти не пристану на укидање овог пројекта и крај (за нас погубног а за њих вероватно профитабилног) дила са Рио Тинтом, налазе се свега 200-300 метара од Теразија где је био центар окупљања, бина и говорници.
Упркос томе, иста прозападна екипа која се намеће као тренутни главни организатор (иако је јасно да је већина људи ту не због њих него због борбе против претварања Србије у сировинску базу, рударску колонију и депонију Запада) волшебно “одлучује” да поведе људе према Газели (?!) и после према Прокопу и Новом Београду како би се зауставио саобраћај на пар сати и постигло тачно шта? Ништа. И коме то одговара? Вучићу. Управо зато је напрасно ухапшен пре пар дана па пуштен на слободу баш на дан протеста онај Иван што трипује Че Гевару а јасно је да је корисни идиот (или убачени елемент) режима и Запада.
Јер док га с једне стране, њега као и друге прозападне карикатуре које ординирају по свим протестима, режимски медији користе као доказ да су протести (самим тим и захтеви и повод за окупљања) издајнички и усмерени на насилну смену власти а не окончање “Пројекта Јадар” и уопштено крај претварања Србије у раскопану и разровљену земљу, он и њему слични чине највећу могућу услугу режиму тиме што одвлаче јуче људе од ових важних зграда где се фактички свакодневно ради на активирању “Пројекта Јадар” и воде их “жедне преко воде” да блокирају на пар сати мост и железницу (?!). И тужни епилог тог нимало случајног промашаја видимо данас, када се десило управо ништа и како нисмо много ближи одступању власти од овог погубног пројекта него што смо били јуче.
И онда још синоћ, чим се маса мало разишла, Вучић тријумфално долази у Председништво (што не би могао да су окупљени остали ту где је и требало да буду) и вероватно са подсмехом гледа и констатује промашени крај овог протеста који ће већ данас медијски да закопа и дезавуише управо захваљујући прозападним чиниоцима који свакако раде за њега, само је дилема да ли директно или не, суштински је свеједно јер је исход на крају исти.
Да закључим, ова борба против Рио Тинта и свих других корпорација које планирају да разоре Србију на било који начин (а којима је наша власт активни савезник и помагач, малициозни би рекли сарадници окупатора), мора бити дуга и непрестана јер је свака алтернатива пружању отпора овом злу далеко гора и погубнија од противљења, ма какав исход био.
Подвиг је у борби а ми Срби смо познати по уласку у већ унапред изгубљене битке из којих по правилу, пре или касније, изађемо као победници.
Извор: https://t.me/haZardernoVoserbia
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!