Тако се по први пут у историји овог села шиптар доселио у Севце.
Кад продајеш земљу на КиМ, ти не продајеш само дедовину, већ продајеш вечност и државу.
„Тамо где извире Лепенац, на 1200 метара надморске висине, угнездило се Севце, а Шара се наткрилила над њим као мајка под својим скутом која жели дете да заштити од сваке недаће па и од себе саме. Највеће село у Сиринићкој жупи поносно је и на своју богату прошлост.
„Севце се помиње још у средњем веку, најпре као Селце, касније је, вероватно под утицајем овдашњег дијалекта, названо Севце. Село се прво помиње у двема средњевековним повељама цара Душана. Једна је арханђеоска повеља у којој се наводи да је село Светоарханђелски метох, мисли се на манастир Св архангела код Призрена. Друга повеља у којој се Севце помиње донесена је на сабору у Крупистима, маја 1355. године. У њој је цар Душан дао збирни попис свих поседа хиландарских у српским земљама“.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!