О молитви за упокојене
Младен Мирић
Монахиња Теодора из Призрена сањала је свог рођака Младена Мирића који је нестао на Косову 1999 године. Био је кустос у Богородици Љевишкој. Када се војска повукла са Косова, за њом је кренуо и народ. Кренуо је и он са породицом. Међутим, сетио се да није понео неке цртеже и планове везане за конзервацију фресака и вратио се да их узме. Ту му се губи сваки траг. Нестао је. Породица се годинама надала да је, можда, жив.
Појављује се он монахињи Теодори у сну, сав у светлости и сав радостан.
„Где си“, пита га она, „твоји те траже? Јеси ли жив? Много смо патили за тобом“!
„Добро ми је. Добро! Дошао сам да ти се захвалим што се молите за мене“.
(Из књиге: Приче из Пчиње)
Младен Мирић
Младен Мирић академски сликар,историчар уметности, живео је са својом породицом, женом и двоје деце у кући у порти цркве Богородице Љевишке у Призрену до јуна месеца 1999. год.
Чувајући збирке слика, фарбаних јаја, славских колача, народне ношње, збирке старог накита и старог новца, и 5000 слајдова етнографског записа о црквама у Призрену. Жена и деца су избегли у Београд првих дана окупације, а он је остао.
Након доласка Кфора на Косово и Метохију кућа у порти цркве је спаљена, и све драгоцености уништене. На Видовдан је био на служби и прослави у Грачаници и на Газиместану. Сутрадан је киднапован док је покушавао да спасе своју мукотрпно сакупљену збирку о српском културном наслеђу и светињама из Богородице Љевишке, од када му се губи сваки траг.
Никада се о њему ништа није сазнало нити је ко одговарао.
Вечан му помен и Царство небеско.
Преузето са профила “Манастир Брњак“
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!