У старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана и уз Законоправило Светог Саве најважнији је закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу.
Душанов законик је писан на народном, старосрпском језику, за разлику од других законика тог доба (мађарског, чешког, пољског) који су писани латинским језиком.
Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!