У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас једино у зиду уграђени окови за које је Гаврило Принцип био везан, сведоче о његовој тешкој смрти. Принцип је остављен тако данима, а након година тортуре рањена лева рука му се инфицирала и морала је да буде ампутирана. Спавао је на голим даскама.
Посмртни остаци Гаврила Принципа и других учесника атентата пребачени су 7. јула 1920. у заједничку гробницу у Сарајеву, где су сахрањени у „Капели Видовданских хероја“ 1939. године.
На плочи уграђеној у капелу, на којој се налази натпис „Видовдански јунаци“ са именима видовданских јунака, налазе се и његови стихови:
„Благо оном ко довијека живи, имао се и рашта родити“.
Песма коју је урезао у зид ћелије:
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.
Ал‘ право је рекао пре Жерајић,
соко сиви Ко хоће да живи,
нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.
Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.
Гаврило Принцип (током заточеништва)
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!