Чему могу да се надају косовскометохијски Срби када врх војске њихове државе у госте и на заједничку војну вежбу позива турског генерала НАТО-пакта са окупираног Косова и Метохије? Свом коначном истребљењу са овог простора.
Како медији јављају, на позив начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, данашњој вежби Војске Србије „Вихор 2024“ на полигону на Пештеру присуствоваће командант Кфора генерал-мајор Озкан Улуташ, најављено је из мисије НАТО на Косову и Метохији!
„Вихор 2024“ је годишња вежба коју спроводи Војска Србије, а а Кфор је обавештен о припремама, наводи се у саопштењу чиме је отворено стављено до знања да Војска Србије не само на Косову и Метохији већ ни на једном делу своје територије не може да изврши никакав озбиљнији покрет а да о томе не буде обавештена окупаторска мисија НАТО пакта, односно КФОР. Овакво стање није никаква новина већ, како КФОР наводи, он отраје већ годинама кроз успешну сарадњу!
За време те “успешне сарадње” а од 1999. године, под чизмом НАТО секције КФОР и заштите коју у злочинима пружају терористичким формацијама албанских сепаратиста, са Косова и Метохије је протерано преко 300 хиљада Срба!
Одмах после окупације јуна 1999. године са КиМ је протерано 250 хиљада Срба а само протеклих десетак година преко 50 хиљада. У међувремену, будући да политички никоме није било у интересу да то стање прати, није познат број Срба који су напустили не само окупирану већ и издану јужну српску покрајину.
У закључку саопштења мисије НАТО, као провокативно и подругљиво се истиче да “КФОР наставља да спроводи свој мандат заснован на Резолуцији Савета безбедности УН 1244 у обезбеђивању сигурног и безбедног окружења за све заједнице које живе на Косову и слободу кретања, у сваком тренутку и непристрасно”!.
Србија је доведена у тако понижен положај да чак њен генерал позива окупаторског генерала, и то турског (какве симболике!) да учествује на војној вежби Војске Србије док тај гост предводи и командује војском која не само да надгледа оружане формације проистекле из терористичке “УЋК” која и данас вршља Косовом и Метохијом и терорише српски народ, већ директно у томе помаже својом логистиком, оружаним и војни мсредствима као и обуком инаоуражавњем терориста у пресвученим униформама. Никада до сада српска страна није понизила ову државу и народ као ових година када са чашћу позива и у госте прима окупаторску војну силу која не некада давно већ управо у том тренутку активно чини све не би ли њен народ сатрла на делу територије којом у потпунсоти управља. И још на све то без устручавања изјави како “брину о безебдном окружењу за све заједнице”!
Ваљда и НАТО има право да прослави 25-у годишњицу своје агресије и геноцида naд Србима почињеног 1999. године. И то не обичним већ вишедневним слављем јер ће војна вежба “Вихор 2024” трајати од данас, 19. априла, па све до 21. априла. Па хајде да се и ми подсетимо како су ти изгледали 1999. године:
19. април 1999.
У ноћашњем нападу био је Обреновац где је нанета велика материјална штета. Око 1:30 у Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“.
Око 1:30 бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда извршног већа Војводине.
Око 1:30 у Бачкој Паланци бомбардован мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста. Бомбардована је и шира околина Срема. Око 1:30 са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина.
Око 1:40 бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић.
Око 1:45 бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Око 3:15 бомбардован је мост код Куршумлије. Неколико пројектила погодило је и репетитор на Мокрој гори.
Око 9:55 бомбардована је Косовска Митровица где су погођене куће, затим Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Око 12:00 са две пројектила бомбардован је Пећ.
Од последица бомбардовања у Нишу погинула једна особа.
20. април 1999.
У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене.
Гађано нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.
Ноћас је бомбардована и Батајница у Београду.
Око 1:25 бомбардована је Нова Варош, а погођен је мост.
Од 1:50 до 3:40 бомбардована је, са 8 пројектила, Приштина, а погођен је аеродром Слатина и Белаћевац.
Око 1:50 са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.
Око 2:25 бомбардовано Краљево, а погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича.
Око 3:17 бомбардовано је, са 7 пројектила, Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.
21. април 1999.
Око 00:20 по четврти пут бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву, а погођен је у део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Око 00:40 бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.
Око 2:40 бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.
Око 2:47 бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.
Око 3:00 бомбардовано је избегличко насеље Ђаковица.
Око 3:15 бомбардован је у Новом Београду пословни центар „Ушће“.
Око 3:16 је по трећи пут бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.
Оваква ситуација не само да по свему подсећа на период турске окупације Србије, а када је најтеже било управо Србима на Косову и Метохији односно Старој Србији како се тај простор оригинално зове, када је наш народ трпео најстрашније зулуме арнаутских дивљих банди, већ јесте и много горе од тога. Поред набројаних старих непријатеља, српски народ сада против себе, чак и оружано, има власт своје државе, Србије.
Поврх свега, положај српског народа али и Косова и Метохије, а тиме и читаве државе Србије, налази се у можда најтежем стању у својој историји с обзиром на то да у отимању овог дела српске земље и њеном коначном гашењу, учествују власт која Србију води а са њом паралелно, ако је у издаји није и надмашила, још и вођство СПЦ запало у свејерес Екуменизма, затим самозвани и разни други интелектуалци као и шира јавност. Они не само да ћуте већ активно учествују и помажу окупацију и понижавање Србије као процес њеног тоталног уништења.
Пре само годину дана приликом узурпирања српских зграда општина на северу покрајине, КФОР кога је предводио амерички официр не да није надгледао, нити се бринуо обезбедном окружењу, већ је коориднирао акцијама албанских сепаратиста и њихових наоружаним групама насталим из никада распуштене терористичке “УЋК”.
КФОР је био тај који је Србе спречавао да своје зграде, које су од круцијалног значаја за њихов опстанак, врате себи као једином легитимном власнику. Када су изгубили стрпљење да мирним путем реше ситуацију (а једино такве решење би морало да буде по правди и самим тим у корист Срба) онда су голом силом напали српске протестанте који су мирно седели на асфалту и легитимно изражавали своје незадовољство. У бруталном нападу страдало је много јавне и приватне имовине, више српских демонстраната је лакше повређено а и КФОР је добио оно што је тражио. На жалост, будући да то ипак јесте озбиљна оружана сила, КФОР је албанским сепаратистима омогућио да преузму и задрже те зграде. Познато је већ да су у ту сврху имали сагласност и помоћ Александра Вучића који је српска насеља опустошио водећи Србе као овце на свој митинг организован између осталог управо и са тим циљем – да се косовским Албанцима омогући узурпација српских институција. Последица тога су бројна неоснована хапшења Срба и узрочно, исељавање више хиљада Срба са севера Косова и Метохије.
На овај начин власт државе Србије показује отворено да је издала не само Косово и Метохију већ и све што је под њеном надлежношћу и да држава Србија више не постоји осим као параван за закулисне радње којима се она до краја пљачка и чин и све како би трајно нестала са земљописне карте. Ко у то после свега сумња, морао би прво да посумња у здравље свог разума јер је, у том случају, оно крајње озбиљно а можда и неповратно оштећено.
Повезани чланци:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!