Ова ретка и угрожена врста позната је и као “цвет феникс”, јер има способност да преживи и у најсушнијим периодима, а са првом кишом поново оживи.
У Србији се у виду амблема носи на реверу током Дана примирја у Првом светском рату. Амблем се састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.
Та угрожена биљка расте и на планини Кајмакчалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.
Наталијина рамонда је ендемска биљка централног Балкана коју су 1884. открили у околини Ниша, наш чувени ботаничар Јосиф Панчић и доктор Сава Петровић, дворски лекар Милана Обреновића, и дали јој име по краљици Наталији.
По угледу на руску георгијевску ленту, британску булку(црвени цвет мака) и француски (цвет плавог различка) Наталијина рамонда носи симболику победе.
Наталијина рамонда која расте и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди.
Цвет Наталијине рамонде подсећа да Србија, и када је била на ивици слома, није изгубила снагу нити је била сломљена. Овај цвет носи причу о издржљивости, истрајности и борби за опстанак, као подсетник на све жртве и храброст српског народа током Првог светског рата.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!