Српске Мајке дале су најбоље синове да испишу последњу линију одбране Православља и свете српске земље.
Највеће Мајке сузама су окупале и оплакале неожењене младиће, чија је невеста постала Српска, момке у којима је поносно куцало срце Немањића, њихових потомака, најчистијих међу нама!
Моја Српска је створена на крви невини српских жртава, прекланих вратова деце и жена, мучених, малтретираних, силованих и сам Бог зна како све понижаваних.
Моја Српска је мученица која грли своју децу и стара се о њима, а деца су јој верна, деца су јој Срби и Српкиње, окупани у чистоти Светосавља, што се Крстом крсте, Славу негују и нашем добром Господу моле за спасење душа наших и наше најмилије Мајке Србије.
Моја Српска се данас олошима правда и доказује невиност измучене жртве?!
Да ли смо му као народ уопште нормални, шта то са нама није у реду?!
Правдам се силоватељу и окупатору да сам невина?!
Правдам се крвнику који ме коље и убеђујем да не чини то, док му гледам ђавољи одсјај у очима!
Сеци крвниче, набијај на колчеве, али имај на уму, Бог је велики, Србин је потомак Душана, Лазара и Обилића… и даље њихова крв струји у нашим жилама, мили смо ми Господу нашем!
Сведочимо лошем времену, великим искушењима и више него икада морамо се борити за уједињење свих Срба у једну, вековну државу!
Пише: Лана
Мајка српског војника која носи лобању и кости погинулог сина, у лето 1916. године на Солунском фронту. Украсила их је невеном, цвећем којим је најчешће и кићена војска када је кретала у рат. Није војсци било потребно сечено цвеће, народ га је китио њиме, “китећи живог Христа у ономе ко је пошао да да живот за другог”.
Репубилика Српска – Српска Спарта!