Владе су те које стварају инфлацију издавањем валуте која стално губи куповну моћ јер држава троши више него што приватни сектор тражи. Ниједна компанија или наводно зли произвођач нафте не може осигурати да укупне цијене расту и наставе да расту спорије сваке године. Само онај ко штампа новац, а централне банке не штампају новац јер то желе; они повећавају понуду новца како би апсорбовали растућу потрошњу јавног дефицита.
Инфлација је скривени порез, спор процес национализације привреде и савршен начин да се повећају порези без љутње бирача и окривљавања приватног сектора у међувремену. Потрошач ће вероватно кривити продавницу или компанију за веће цене, а не издаваоца валуте која губи куповну моћ. Зашто би владе желеле више цене? Зато што им то даје више моћи. Уништавање валуте коју издају је савршен облик контроле. Зато им треба више дугова и већи порези. Високи порези нису средство за смањење дуга, већ служе да се оправда пораст националног дуга.
Можда сте много пута прочитали да влада може да позајмљује неограничене износе и контролише инфлацију како бисте могли удобно да живите. То је погрешно. Влада не може да се задужује колико хоће. Има инфлаторно, економско и фискално ограничење. Инфлација је знак упозорења на смањење поверења у валуту и губитак куповне моћи. Економска граница се огледа у нижем расту, нижој запослености, слабијим реалним платама, секуларној стагнацији и паду спољне тражње за државним дугом.
Фискална граница је евидентна у расту расхода камата чак и када су каматне стопе ниске, све слабијим приходима са сваким повећањем пореза и миграцијама грађана и предузећа на повољније пореске системе, а све то доприноси лошем или негативном мултипликативном ефекту државне потрошње.
Извор: МОБА
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!