Кад те питају: “Од којих си ти, мали?”, намршти се и подвикни: “Од најбољих”, знаће одмах ко си

Србче, старином са Голготе, семе распећа.

Моји су са икона и са оних небеских чобанија где су се стада облака водила на Господња појила.

И, нисам ја мали, ево да станем уз Дечане па да видите колки сам, не би ме догледали…

Ја сам дете, Србче, ал нисам мали, ми се велики рађамо…

Од Призрена до Манасије ми је колевка, једва је ветрови заљуљају.

Сва од моштију и божура упредена, и сви су ми се свети родили у њој.

Нисам ја мали, запамтите, читав Дрим је мајка грејала на огњишту да ме окупа.

Србче сам, на крштењу дарован светим ранама предака и славом тежака што је рало опасо и јурнуо да погине.

Нисам проходао но пројуришо…

Ваља ми стићи мртве да почину, ено им гробови родили и преродили, зову на мобу, а Србин и мртав још који пут да погине па ће да предахне.

Од најбољих сам!

Оних што су гостили крвнике јер не знају да мрзе.

Оних што су најлепше песме спевали животу не наживевши се.

Од оних што су их ко децу ђедовима звали јер ни једна глава није стигла да остари.

Србче, моји су с икона. Ено ми куће вазда у згаришту, ал не мари, скућим се очас у студеничким воштаницама и пећким кандилима.

Србче сам, наше су мајке исплакале Мораве, Ибар, Ситницу и Бистрице да туђе мајке не заплачу.

Ееееее, шта је у нас невести сватове дочекало у црнини и колико је младожења љубу дозивало над јамама, па ево нас, још из камена ничемо…

Србче сам, за ђедовим крвавим ралом орем бескрај, полако да не разгрнем кости…

Још рађају те исте њиве, и житу знам име, и сваки клип кукуруза привијем и повијем- неко Србче је то…

Од најбољих сам, јер још нас има где су нас затравили, и још се рађају за које смо пали, и још нас презиру јер се стиде што пред мртве Србе у јуришу нису стали.

Мртве да одмене…

Србче сам, ловћенска радост, од најбољих…

Чобанче небеса, журим да потерам звезде на појила Господња.

Очи рода мојега се ко свици ноћу разлете да догледају бескрајем…

Тамо где се упирете да стигнете- ја сам већ био.

Србче, моји су с икона, залуду ми на земљи заседе спремате- ја са неба долазим…

Два у један


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *