МАРИНКО М. ВУЧИНИЋ: ПОЛОЖАЈ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ПРЕКИД ПРЕГОВОРА СА ПРИШТИНОМ

Прошла је још једна у низу ванредних седница владе којој у ствари председава председник Републике и као увек до сада од када је успостављена напредњачка и његова лична владавина он даје њеном деловању главни тон и правац. И на овој седници је у свом властодржачком анти-демократском стилу делио присутним министрима и осталим државним функционерима задатке а све у циљу јачања „националног и државног“ јединства које треба пре свега да служи очувању његове клептократске олигархије и диктаторског начина владавине.

Главни нагласак на овој седници тзв. владе (ми смо јединствена земља у свету у којој председница Народне скупштине и даље обавља и премијерску дужност) био је на формирању тимова за заштиту државе али и формирање посебног тима који ће се борити за Србију поводом иницијативе за пријем тзв. косовске државе у Савет Европе. Овај предлог о формирању посебног тима је још једном показао да је политика А. Вучића на Косову и Метохији само низ пригодних маркетиншких представа за јавност, али и да се покаже како се ова власт беспоштедно и даље бори за Косово и Метохију. Али је више него очито да она нема ниједан проактиван одговор и предлог за доношење јасно одређених и орочених мера које су пре свега управљене на побољшавање положаја српског народа који живи у овој нашој покрајини и поред све тежих услова за опстанак изазваних изузетно агресивним понашањем албанских власти и њиховим настојањем да на све начине погоршају и отежају положај нашег народа и да на тако поспеше његово исељавање које се већ увелико одвија (деца са Косова и Метохије масовно се уписују у школе у централној Србији).

Укидање динара као платежног средства, градња полицијских база на територији северне Косовске Митровице, затварање општина које раде у систему Србије, прихватање косовских таблица, сталне провокације косовске полиције наоружане дугим цевима, увођење ембарга на робу из Србије, покушаји преузимања објеката СПЦ, напади на повратнике и оружани инциденти у којима страдају Срби, хапшење Срба без икаквих основаних доказа, десетогодишње неизвршавање Бриселског споразума (који је и отворио процес признавања независности тзв. косовске државности) и обавезе о формирању СЗО, договора о организацији која не пружа никакве гаранције да ће она обезбедити функционисање српске заједнице, одузимање лекова и затварање амбуланти у којима се Срби лече, укидање ћирилице, разни облици притисака на запослене у јавним предузећима и у просветним установама. И на све ове примере безочног насиља које се перманентно спроводи над српским народом на Косову и Метохији на ванредној седници владе А. Вучић предлаже формирање некаквог посебног тима за вођење борбе против уласка тзв. косовске државе у Савет Европе, што подржавају његови велики пријатељи и савезници из ЕУ и САД, а која је унапред изгубљена.

У свим његовим свакодневним обраћањима јавности (било их је више од 20 само у току прошлог месеца) али у овом на ванредној седници владе нисмо могли чути (као ни много пута до сада) које ће конкретне мере предузети ова власт да нам на тај начин пружи елементарне доказе да је способна да предузме активне и ефикасне мере које ће зауставити одмакли процес исељавања Срба и створити услове за обезбеђивање његовог опстанка али и омогућити да се развије осећај безбедности и слободу кретања нормалнијег живљења. Једино што се може чути као његова уобичајена политикантска и маркетиншка мантра је да он никада неће признати Косово као независну државу, али то је испразна реторика за унутрашњу употребу док се одвија отворени процес повлачења српске државе са Косова и Метохије за шта је он непосредно одговоран.

Поред формирања посебног тима за борбу против пријема Приштине у Савет Европе А. Вучић је обзнанио историјску и до сада невиђено значајну посету Француској (земљи која је један од главних заговорника тзв. косовске независности) и исто тако важан сусрет са председником Француске Е. Макроном.

Ова посета по извештајима режимских медија и таблоида донеће Србији десетине милијарди евра а у до сада предоченим кључним темама овог сусрета се не налази наговештај да ће тегобни положај Срба на Косову и Метохији бити једна од кључних тема разговора. Само је узгред речено да ће бити приче о европском путу Србије у ЕУ и ситуацији на КИМ. Председник Србије нам је недавно упутио утешне речи да његов „пријатељ“ Е. Макрон барем жели да чује оно што он има да каже о Косову и Метохији, јер он зна да су њему везане руке али помоћи ће нам колико могу.

Ова „историјска“ посета Француској само је још једна у низу у маркетиншких трикова и манипулација који служе само за унутрашњу употребу, учвршћивање његове спин диктатуре и даљег јачања култа великог вође а све у предизборне сврхе уочи локалних и београдских избора. Он и поводом ових избора води кампању као што је то радио за протекле републичке парламентарне изборе а Косово и Метохија му служи само да себе и даље представља као „бескомпромисног“ борца за српске националне интересе.

А. Вучић се протеклих година често позивао на његове велике и искрене пријатеље из ЕУ и САД а сада нам се непрестано у својим бескрајним монолозима жали како су га они преварили и изневерили, као да се то није могло очекивати јер се ради о представницима држава најпостојанијим покровитељима тзв. косовске државности. Он се данас понаша као да је новински извештач, репортер или политички аналитичар дешавања на Косову и Метохији упорно избегавајући да јавности предочи каква је политичка и проактивна и делотворна стратегија ове власти у одбрани опстанка српског народа на Косову и Метохији.

Недостатак стратегије се може видети и према односу српске власти према актуелном попису на Косову и Метохији. Јасна је намера А. Куртија да спречи људе који су пореклом са Косова и Метохије да учествују у попису становништва, за разлику од припадника албанске дијаспоре који ће имати то право и тиме настоји да смањи и угрози демократски капацитети али и људска права српског народа. О овом изузетно важном питању нема јасног става српске власти осим саопштења Српске листе и њеног позива на бојкот и овог пописа без озбиљног и промишљерног сагледавања какве ће то последице имати на укупан положај српског народа на Косову и Метохији.

Знамо како су завршили и какве су катастрофалне последице имали њихови претходни позиви на напуштање косовске полиције, осталих институција и неизласка на изборе у општинама у којима су Срби у већини. Овај попис је од изузетног значаја а одвија се у веома неповољним и катастрофалним условима за српски народ и забрињавајуће делује чињеница да се власт у Београду није огласила поводом овако организованог пописа становништва него је то препустила својој страначкој испостави на Косову и Метохији, Српској листи. Њихови представници су позвали Србе на бојкот пописа али нису пропустили прилику да саопште да је у Косовској Митровици на основу наредбе премијера А. Куртија са циљем додатне ескалације против-правно и неосновано одузет дом и кров над главом деци Милана Радојичића са намером да се они протерају и иселе са Косова и Метохије али и да се сви Срби застраше и да им се пошаље порука да им тамо нема места.

Дирљива је брига представника Српске листе за одбрану имовине М. Радојичића, али ко ће нама дати прави одговор како ће бити заштићена имовина Срба на Косову и Метохији, како ће бити заштићени њихови животи и елементарна људска права али и омогућити безбедност и иоле нормализовани услови за живот српског народа изложеног свакодневним нападима и провокацијама. Показало се да Српска листа није способна а ни спремна да то учини, као што то није ни до сада радила српска власт и њен велики вођа који се непрестано позива на своју одлучност да никада неће признати независност тзв. косовске државе, а шта од тога има српски народ који је данас управо политиком А. Вучића доведен у катастрофалну и готово безизлазну ситуацију.

О томе има много примера из свакодневног живота Срба на Косову и Метохији, они су вапијући глас да се коначно предузму конкретне и проактивне мере лишене испразних и бесмислених политикантских заклињања А. Вучића без обзира што је пристао на спровођење Охридског споразума (он неминовно води ка потписивању правно обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и приштине што у суштини представља признавање независности косовске државности).

Наводимо само неколико сведочанстава Срба са Косова и Метохије, она само само додатно указују какво је стварно стање српског народа након десетогодишњег „успешног и победничког“ процеса преговарања који је водио А. Вучић.

Рајко Јаначковић из Прилужја“ Ситуација је никаква, ово је сачувај боже, тешко нама. Ми смо стари, болесни, ево видиш уместо да подигнеш плату у свом месту, прелазимо сто километар. Тешко је, шта да радимо, морамо да издржимо“.

Радољуб Васовић “Најтеже је људима из унутрашњости КИМ, посебно је тешко за намирнице. Ја сам пензионер, наша душа зна како нам је. Нама је опет овде близу Рашка а људима из унутрашњости Косова нека је бог у помоћи. Засмолио бих све међународне факторе да ураде нешто по том питању, макар за нас који смо остали овде, неће нас отерати са КиМ“.

Милорад Радивојевић из Звечана „ Ми смо овде као овце у тору које чувају вуци. Једино нам остаје да покушавамо да издржимо колико и како можемо. Нажалост, не видим никакво светло на крају тунела, иако сам по природи оптимиста, али морамо бити реални. Нам је из дана у дан све теже да живимо иоле нормалан живот“.

Радомир Вукашиновић из Лепосавића “Народ на КИМ је на ивици лудила. У петак и суботу смо успевали да плаћамо у динарима, али не знамо шта доноси понедељак. Сам бог зна шта нас чека, ово постаје неиздрживо“.

С. Благојевић васпитач ПУ Бамби “Шта смо све преживели од 1999. и шта смо сада доживели –да у 21. веку немамо своја основна права, немамо своје производе, немамо плату, немамо свој динар. Зато молим све у свету да погледају са каквом се ситуацијом ми овде суочавамо и надам се да ће неко да стане уз нас. Ситуација из дана у дан постаје неиздржива. Да ли треба да пакујемо своје ствари и да напустимо своја огњишта“.

Ово су питања и вапаји на која мора да одговори српска власт и то јасно одређеним и конкретно осмишљеним мерама без политиканства и злоупотребе Косова и Метохије у њихове изборне и политичке сврхе што је до сада небројено пута радила и што је још горе и узнемирујуће она то и даље наставља да ради.

Велика отежавајућа околност што је питање Косова и Метохије скрајнуто у нашој јавности и зато изостаје већи притисак да се оно решава на начин који ће обезбедити да српски народ не осећа да је препуштен својој злурадој судбини. Један од начина деловања је свакако предлог који је професор Слободан Самарџић веома аргументовано у неколико наврата износио у својим наступима, а односи се на прекид преговора са Приштином док год не буду створени услови да и албанска страна почне да спроводи постигнуте договоре и споразуме чију реализацију је иначе гарантовала тзв. међународна заједница оличена у представницима Квинте и САД.

Пише: 8. април 2024 године Маринко М. Вучинић

Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!