Чучук Стана је рођена око 1795. године у месту Сиколе, код Неготина, у породици досељеника из Херцеговине. Имала је две сестре Стојну и Стамену, а много касније и брата Михајла. Иако су јој родитељи живели у Неготину, школу је завршила у Белој Цркви. По очевој жељи, све три сестре су у младости носиле мушку одећу, јер нису имале брата. Стана је била мала и крхка, због чега је добила надимак Чучук (турски Дете).
Хајдук Стана се борила против Турака као најхрабрији војник и задобила четири ране.
Крхка и мала, као дете добила је име „чучук“, по турцизму који је значио деца, дете. Ипак, све што ће касније радити уопште не личи на дело неког „чучука” .
Потомак досељених Херцеговаца, кажу да је баратала пушком као најспособнији војник, погађајући сваку мету у срце. Била је писмена, по неким извештајима говорила је руски, пољски, румунски и грчки. Колико год била неустрашива, није јој било тешко да пронађе оне који су опљачкали њеног оца Радована Пљештића са планине Дели Јован и украли оно што је спремила за свадбене дарове. Онда ступи пред славног Хајдука Вељка Петровића, змаја из Крајине, и обучена као мушко, пита га оштро:
„Зар твоји момци не знају да убијају Турке, него да краду свадбене дарове од девојака?”
Изненађени јунак је тек тада обавештен да су његови момци опустошили неколико села и отели и девојачку спрему за свадбу њихове гошће. Затим је Хајдук Вељко уручио исте те поклоне Стани и запросио је речима:
“Сад сам те даривао, сада си моја!”.
И тада почиње прича о хајдучком пару.
Прве дане брака и љубави пратила је њихова борба против Турака. Прво ју је хајдук испратио на сигурно, заједно са свим осталим женама његових војника и децом, али се она вратила да се бори и буде уз њега. Заједно су бранили Неготин, а Стана је задобила чак четири ране.
Турци су почели да опседају Неготин са појачањем које је послао турски паша из Влашке, укупно 16.000 турских војника. Град је бранило 3.000 Срба. Вељко је утврдио Неготин, саградио шанац, подигао куле и чекао Турке. Седео је и на највишој кули, званој „баба Финка”. Очекивана помоћ коју је Вељко тражио није стигла.
Једног јутра, после двадесетак дана одбране, око 20. јула, погодило га је топовско ђуле посред плећа.
После погибије Хајдук Вељка Станина, окончана је јединствена љубавна прича о којој се прича деценијама касније.
Након тога, Станино срце освојио је угледни грчки капетан Јоргаћ, један од вођа хетеристичког устанка у Грчкој. Живели су прво у Влашкој, па у Букурешту, након што су Турци покушали да их ликвидирају.
Имали су троје деце, Милана, Александра и Јевросиму.
Капетан Јоргаћ са својих 480 другова борио се против Турака у северној Молдавији. Тамо је умро.
Чучук Стана се 1842. преселила са децом у Атину, где је 1849 умрла, у Атини је и сахрањена.
На жалост не зна се где јој је гроб.
Извор: Српски Гласник
Косово и Меохија су Срце и Душа Србије!