Ноторни ратни злочинац “кољач из Глогове”, члан СДА и командант брдске бригаде 28. Дивизије АрБиХ у Сребреница Ејуб Голић сахрањен 2010. у Поточарима као жртва наводног “геноцида” иако је погинуо 15.07.1995. године у борбама са српским снагама у рејону Баљковице.
О његовим криминалним активностима у свом извјештају упућеном Расиму Делићу сведочио је и муслимански генерал тзв. АрБиХ Јусуф Јашаревић. Он је посебно подвукао Ејуба Голића као део криминалне групе Насера Орића који су чинили злочине.
Списак његових злочина ни до данас није расветљен, јер се тужилаштво углавном са тим није бавило. Као командант батаљона у Глогови Ејуб Голић је организовао напад на Кравицу 07.01.1993., а предводио је и нападе на српска села Јежестицу, Магашиће, Пајиће, Загоне, Хранчу и др.
О злочинима батаљона из Глогове и лично Ејуба Голића сведочио је и Нуриф Мемишевић из Сребренице. У свом сведочењу својевремено навео је како му је Голић лично причао да је у Загонима побио неколико жена, од чега је посебно мучио Раду Милошевић.
О убиствима муслимана у Сребреници од стране Ејуба Голића сведочи и Фахрудин Алић у својој књизи “Иза затворених врата Сребреница 92 – 95”. Он је на 216. стр. описао како је Голић убио Хусић Хусу и Салкић Фикрета. О овоме пише у допису 2. корпусу АРБиХ и судија Исмет Трумић.
О свирепом убиству двоје Македонаца брачног пара Крсте (инвалид у колицима) и Велинке Димитровски у чијем је стану у Сребреници Голић био подстанар сведочи Ибран Мустафић у својој књизи “Планирани хаос”.
Поред убистава, Голић је суделовао и у оружаним нападима на институције, па је тако спашавајући свог заменика и пријатеља Незира Мерџића званог Кезо извршио оружани напад на затвор у Сребреници. Том приликом упркос кривичним дјелима ослобоћени су Кезо и Садик Бегић.
Ејуб Голић и његов заменик Незир Мерџић су били широко познати по својим злоделима, а посебно по терорисању својих суграђана у Сребреници. О овоме су Хакија Мехољић и други сведочили у својој изјави која је заведена и у документацији Хашког трибунала.
Припадник Насерове јединице Самир Авдић сведочио је како је заменик Ејуба Голића, Кезо из Глогове, одсекао главе заробљеним Србима у нападу на село Кравица 07.01.1993., након чега су пред свим војницима играли фудбал са одсеченим главама.
Ту није крај свим документованим злочинима које је починио Ејуб Голић, наиме он је осумњичен да је 25.07.1992. приликом напада на село Пајићи код Братунца, свирепо убио ратног војног заробљеника Марка Мићића из Слапашнице.
Ејуб Голић свој пут злочина завршава 15.7.1995. на Баљковици, када гине од гранате у тешким борбама са припадницима ВРС, а приликом извршавања војног задатка “Пробој из обруча” 28. дивизије АрБиХ на путу од Сребренице до Незука. О овоме детаљно сведочи Рефик Хамидовић.
Због борбених дејстава и извлачења према Незуку, његови саборци нису били у могућности да му изнесу тело, па су га сахранили у један ров поред места гдје је страдао. Ту у близини се данас налази и шехидско обwlежје Ејубу Голићу.
27.04.1996. године, дакле неколико месеци након погибије, тело Ејуба Голића је ексхумирано и сахрањено на гробљу у Живиницама (ФБиХ). У прилогу постављамо дeо оригиналног снимка са ђеназе.
Коначно, 11.07.2010. тело ратног злочинца Ејуба Голића је поново ексхумирано и сахрањено по трећи пут на мезарје у Поточарима заједно са осталим жртвама тзв. “геноцида”.
Брат Ејуба Голића сматра да је исти требао добити и највише одликовање тзв. АрБиХ “Златни љиљан” које су понели и неки други злочинци, ипак у случају Голића то се није десило, вероватно из разлога што је био одговоран за бројне злочине над Србима и муслиманима Подриња.
Све наведено не умањује трагедију и изгубљене животе оних који су стрељани и оних који су страдали у борбама, али исто тако изражавамо жаљење што за страшне злочине који су почињену у Кравици, Факовићима и другим српским селима Подриња нико никад није одговарао.
Ипак, не чини се исправном чињеница да се неко ко је страдао у борбама као један од старешина тзв. Ар БиХ и учесник у бројним тешким злочинима, сахрањује у Поточаре као тзв. жртва “геноцида”, а поготово да се на основу тога стигматизује сав српски народ и Република Српска.
Ова прича је једна у низу многих сакривених истина које нећете чути у муслиманским медијима и од које беже Емир Суљагић и други плаћени промотори лажног геноцида. Њихов једини циљ је сакривање истине и потирање било каквих шанси међусобног суживота и помирења у БиХ.
Извор:
Република Српска – Српска Спарта!