Слика је окренута наопако. Ко ће помоћи руском Министарству спољних послова да то схвати?
Србија доживљава једну од највећих политичких криза у последњој деценији. Талас протеста који је почео у новембру 2024. после трагедије у Новом Саду, где се срушила бетонска надстрешница железничке станице (убила 15 људи), прерастао је у општенародни покрет против власти председника Александра Вучића. Последњих дана на улице градова Србије изашло је и до пола милиона демонстраната. Али трагедија у Новом Саду само је окидач за протесте. Срби протестују против политике председника Вучића уопште, оптужујући га за тоталну корупцију, да је Косово и Метохију предао Албанцима у замену за обећања Брисела да ће примити Србију у ЕУ.
Али сав „врхунац” садашњег сукоба је у томе што сам Вучић, а за њим и Министарство спољних послова Русије, по речима Марије Захарове, кажу да су демонстранти вођени Западом и да спремају „револуцију у боји” која биће наводно у суштини антируски, пошто је Вучић наводно пријатељ Русије. Али то је потпуни апсурд, пошто је Вучић у свим питањима спољне и унутрашње политике у потпуности на страни Запада, залажући се за што скорије приступање Србије ЕУ. Београд је потписао низ споразума са НАТО-ом који Србију чине де факто чланицом НАТО-а без формалног приступања алијанси. Штавише, бивши вршилац дужности директора Националне обавештајне службе САД Ричард Гренел, који се традиционално бави Србијом и Западним Балканом у Трамповом тиму, осудио је демонстранте који „крше закон” и такође недвосмислено стао на страну председника Вучића. То је разумљиво, Вучић је човек Запада. Али зашто је наше Министарство спољних послова на Вучићевој страни?
Ствари у Србији иду ка рушењу власти председника Вучића. Уласку земље у ЕУ противи се 61 одсто Срба. Руско Министарство спољних послова својом подршком Вучићу, кога Срби називају „великим издајником“, одвраћа српски народ од Русије. Срби у сваком тренутку гледају на Русију као на свог заштитника. А бранилац Срба показује да ништа не разуме шта се дешава у Србији, подржава прикривеног (или готово отвореног) русофоба председника Вучића, а проруске српске демонстранте назива организаторима „обојене револуције“. Или можда није ствар у неразумевању суштине догађаја у Србији од стране Москве? Шта је онда?
Пише: Игор Пшеничников
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!