Познато је да Балкански савез држава створен уочи Првог балканског рата, који Аустроугарска није подржала, јер се договорени планови чланица савеза нису уклапали у прокламовану спољну политику Аустроугарске још из 19. века “Drang nach Osten” – Поход на исток!
Након Берлинског конгреса 1878. Османско царство у пуном капацитету оправдава свој надимак у дипломатији “Болесник на Босфору“! Берлински конгрес је био дуго очекивани догађај који је бацио ново светло на однос Великих сила према Балкану, у првом реду Аустроугарске, имајући у виду већ поменути правац у спољној политици. На том путу стајали су Срби!
Проблем у тзв. Босанском пашалуку је решио Бењамин Калај, стварањем појмова босанска нација и босански језик, након успостављања Аустроугарске управе.
А шта је било са Албанцима?
Они су уз помоћ Османског царства основали Призренску лигу 10. јуна 1878. године. као одговор Османског царства да спречи губитак територија па зато истиче проблем албанског питања!? Ускоро ће се кајати што су помогли рад Призренске лиге. Лига је прерасла у свеопшти национални покрет албанског народа, што Османском царству наравно није одговарало јер је наговештавало даље губљење територија.
У таквим околностима на сцену ступа Аустроугарска. Плодови аустроугарског деловања су дали резултате већ 1897. Историчар Јанош Талоци, Мађар, дворски саветник написао је једну популарну историју Албанаца и једну читанку. Та Populäre Geschichte der Albanesen је написана на немачком и без потписа Талоција. Преведена на албански и објављена тајно на истоку, дакле као “штиво” које потиче из албанског народа. Циљ је био да
представљањем велике прошлости буди осећање нације и заједничке припадности Албанаца без разлике језика и вере
како нам објашњава академик Милорад Екмечић који је у Архиву БиХ, Сарајево, фонд ЗМФ (Заједничко министарство спољних послова (“Geheim”), нашао неколико докумената који објашњавају читаву причу.
Министарство спољних послова Аустроугарске је било захвално Талоцију за ову “историју”, али му је тражило да се у првобитном тексту неке ствари ублаже, како не би изазвали пажњу других држава, а и да се у додатку направи копија грба и заставе (требало је створити идентитет који ће се везати за средњи век).
Талоци је то урадио и уз шест илустрација приложио како би требао да изгледа грб и застава Албанаца. За сликање је платио 15 форинти. Потврда на 15 форинти о плаћању неком уметнику за наведени посао је такође од стране нашег академика пронађена у наведеном фонду Архива БиХ.
Талоци је саставио по моделу буквара за основне школе у Босни, тзв. албанску почетницу. Иако у почетку није решено питање јединственог алфабета, сви каснији напори за стварање јединственог буквара, начина писања и стандардизовања књижевног језика садржали су у себи печат овог тајног рада.
Тако је учињена историјска услуга једном закаснелом и незрелом националном покрету, јер су споља и посредно у њега уносили обележја развијенијих заједница са запада и поспешивали питање књижевног језика, националних институција и симбола за одгајање националне свести Албанаца!
– наводи академик Екмечић.
БОНУС ВИДЕО:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!