Највећи фудбалски клуб са простора јужне Србије, пре Другог светског рата је била скопска Славија.
На овој слици видите први тим Славије из Скопља из 1934. године.
Играчи скопске Славије из 1934. године Богојевић, Наумовић, Јаневић, Теофиловић, Николић, Станковић, Стојановић, Соколовић, Петровић су одједном, после Другог светског рата и доласка Титових комуниста на власт, постали Богоевски, Наумовски, Јаневски, Теофиловски, Николовски, Станковски, Стојановски, Соколовски, Петровски.
Како се то догодило? Зашто су овим играчима потпуно промењена презимена?
Ево на слици, видите извод из “Служебеног Весника” (листа у ком се објављују сви закони и уредбе) новоформиране Титове Народне Републике Македоније из 8. августа 1945. године. Овде видите објављено наређење Титове Македоније да се свим становницима са српским презименима на -ић промене презимена да звуче више “македонски” на -ски.
Комунисти су то назвали потребом да се установи “старо име”, а не оно које је било регистровано од “бивших ненародних и окупаторских режима” у периоду 1912-1941.
Истина је да је читава комунистичка прича о “старим презименима” данашњих Македонаца, које су тобоже Срби променили кад је Србија отерала Турке и Бугаре 1912-1913, потпуно смешна, јер до ослобођења 1912. године тј. за време петовековне турске окупације територије данашње Македоније, становници тог поднебља нису ни поседовали записана презимена која су се користила у правном промету. У Турској се презимена уводе тек 1934. године, тако да до 1912. године уопште нису постојала записана презимена.
И тако 1945. године, сви пунолетни грађани НР Македоније са српским презименима на -ић (и другим српским презименима) су били принуђени да у присуству Титове народне милиције својеручно попуне формулар или руком полиције (тзв. личну “декларацију” која је објављена у овом “Служебеном веснику”) и потпишу изјаву којом се одричу свог српског презимена на -ић и узимају “македонско” на -ски или -ев или -ов итд.
Титова македонска Удба и народна милиција обилазили су сва места од најзабаченијих планинских села па све до Скопља на подручју НР Македоније, улазили у куће, претили, тукли, хапсили, уцењивали и тражили од Срба да промене своја презимена са -ић на -ски, -ов, -ев, -ска, -ова, -ева итд.
Свако ко није променио презиме у Титовој Македонији у периоду 1945-1949 ризиковао је сопствени живот, тортуру и хапшење Титове милиције, као и просперитет своје породице.
Тако су од Срба Тито и комунисти створили данашње “Македонце”!
На тај начин су хектолитри српске крви и хиљаде српских војника који су оставили своје кости да би се из Вардарске Србије отерали Турци и Бугари и да би се тај део Србије ослободио у Првом светском рату 1912-1918 отишли у неповрат.
Данас сви Старосрби тј. Северни Македонци знају своја стара српска презимена, своје породичне свеце заштитнике и кућне Славе које још увек славе али већина њих или бира да живе у заблуди и лажима да су им “српски окупатори наметнули презимена” или једноставно нема храбрости да врате стара српска презимена и јасно и гласно кажу да су Срби.
Извор: Српски Гласник
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!