Аутор: Игорь Пшеничников, политолог
Превео: др Душко Кузовић
У Србији је почела софистицирана антируска информативна кампања да се промени вековна проруска свест Срба
Патриотски Срби председника Србије Александра Вучића називају „највећим издајником“ у историји земље за стварну предају Косова и скривени антируски курс. Међутим, антивладин наратив српске патриотске опозиције, који је Русија пре извесног времена волела да не примећује, заправо има директну везу са стварним стварима званичног Београда. И немогуће их је не приметити.
Не Американци, то је сигурно!
Власти приписују периодичне антипредседничке протесте у Србији чињеници да опозиција делује „по инструкцијама из Сједињених Држава“, покушавајући да патриоте и русофиле етикетира као „америчке шпијуне“. Рачуница је једноставна. У Србији мрзе Америку због бомбардовања Београда и других српских градова 1999. године и због свега што је Вашингтон урадио да уништи СФРЈ. Дакле, етикета „амерички шпијун“ може да закомпликује живот сваког Србина.
Међутим, у стварности настаје ситуација када лопов виче „Стани лопова“. Власти Србије, а посебно председник Александар Вучић, одавно су чврсто кренули ка САД и Западу. А председник се не умара да понавља да „Србија своју будућност види у Европској унији“, а самим тим и уопште на колективном Западу, који покушава да уништи Русију.
Стога не чуди што је настављен скандал повезан са одбијањем председника Вучића да прихвати позив председника Русије Владимира Путина на самит БРИКС-а у Казању. Српски медији под контролом председника почели су отворену антируску информативну кампању. Њен циљ је да промени мишљење Срба са русофилије на русофобију и да увуче Србију у ЕУ и НАТО.
Српске медијске фантазије
Већ након само кратког погледа на прве странице српских публикација долазите до недвосмисленог закључка да је званично руководство Србије зацртало курс ка одвајању српског друштва од Русије, иако је Србија дуги низ векова Русију сматрала својим пријатељем и савезником.
Зрно актуелне информативне кампање је истицање тезе да је Русија под председником Јељцином наводно снабдевала Хрватску оружјем у сукобу са Србима из Српске Крајине, који су се, добивши подршку Београда, борили за независност своје територије од Хрватска. Деведесетих година прошлог века у бившој Југославији су се распламсали бројни оружани сукоби на етничкој и верској основи. Ове сукобе је изазвао и подстакао Запад са циљем да се просперитетна држава подели на многе засебне „независне“ државне целине, које су потом дошле под контролу Сједињених Држава и НАТО-а.
Посебно, лист Република објављује чланак да је Москва 1994. године наводно Хрватској продала противваздушни систем С-300, који је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман желео да употреби за напад на Београд ако Србија намерава да помогне Србима у Српској Крајини.
Хрвати су сматрали да се С-300, упркос својој одбрамбеној природи, може користити и као средство за уништавање копнених циљева на удаљености до 120 км. Истовремено, наводи се да је Кремљ наводно преко либијског лидера Муамера Гадафија продао Хрватској комплекс С-300 како би „сакрио трагове“ порекла „производа“, с обзиром да су УН увеле ограничења на снабдевање републикама бивше СФРЈ оружјем због оружаних сукоба који се тамо воде.
Трговање оружјем
Из неког разлога, управо сада у Хрватској се „заоштрила” наводно дугогодишња правна битка, током које извесни трговац оружјем Звонко Зубак изјављује да је „у Русији купио ракетни систем С-300 за Хрватску, јер је председник Хрватске Фрањо Туђман и начелник Генералштаба Хрватске војске Јанко Бобетко намеравали су да ударе на Београд.
Буквално детективска прича, која природно изазива интересовање и постаје тема објава у српској штампи, пошто се прича да је Београд наводно био на ивици уништења.
Према писању српске и хрватске штампе, Звонко Зубак „већ две деценије покушава да поврати новац од хрватске владе у износу од 200 милиона долара“, који је наводно потрошио на куповину С-300 у Москви. „У Загребу се процењује да би му одштетни захтев могао донети чак милијарду, укључујући камате, ако му суд уважи тужбу. Крајем 1980-их Зубак је наводно био сувласник оружарске компаније Винслеи Финанце Лимитед, „која је сарађивала са НАТО-ом, који му је дао контакте у овом послу”.
Истовремено, важно је да и сам Зубак признаје да „у Москви тврде да није било договора, а све је то фикција“.
„Приповедач“
Лист Република препричава Звонка Зубака, који је рекао да је Јељцин наводно после преговора у Кремљу одлучио да прода С-300 Загребу „преко Либије“ како би „Русија заобишла санкције УН о продаји оружја бившим републикама СФРЈ“. .” Зубак преноси да је, да би завршио посао, чак одлетео у Либију и састао се са Моамером Гадафијем, који је „дао сертификат за крајњег корисника (Либији), према којем је комплекс С-300 са 40 ракета купљен од Руса .”
Али нешто је пошло по злу. Звонко Зубак каже да је „договор негде запео, па Хрватска није добила комплекс С-300 у целини, већ је био комплетан само 70 одсто, а ракете уопште нису испоручене Хрватској“. „Након овога Загреб је изгубио интересовање за С-300, али сам и даље добијао гаранције да ће ми платити“, жали се увређени Звонко Зубак, којег су хрватске власти, ако му је веровати, једноставно „бациле“.
Сенка на огради
Све то личи на детективску причу. Али поента је другачија. Чињеница је да прича Звонка Зубака, која се обилато цитира у српским медијима, има своју позадину. Свима је познато да је Москва 90-их година политички и морално подржавала Србе. А из извештаја српских власти произилази да се Москва тих година према Србима понашала на апсолутно непринципијелни начин, продајући оружје Хрватима, који су намеравали да га употребе против Срба.
Истовремено, паралелно и као да не у вези са правном битком у Хрватској, српски медији, посебно издања Информер и Ало!, пишу да, наводно, захваљујући председнику Вучићу, „Путин шири своју пропаганду у Балкан, пошто Вучић то није забранио у српским руским медијима“. А то, кажу, трпе српске власти под притиском Запада.
Каква се слика појављује? Вучић „брине за Русе“, а Руси су „непринципијелни и корумпирани“, јер су за новац помогли Хрватима који су хтели да бомбардују Београд.
Према информацијама наших извора у Србији, истовремено се у земљи активирала читава армија ботова на друштвеним мрежама који су ширили антируску пропаганду.
Шта је циљ?
Сврха ове информативне кампање је, како напомињу наши српски пријатељи у приватним разговорима, „да побуди антируска осећања у српском друштву и да српско јавно мњење постави у антируско и про-НАТО расположење“.
Напомињемо да ова информативна кампања превазилази границе Србије. У то нису укључени само српски медији. Сам „извор информација“ је у Хрватској. Кампању јасно организује Запад, а Вучић и његови контролисани медији су само егзекутори. Цела ова прича требало би да оцрни Русе у очима Срба и тиме докаже да, по речима самих Срба, деведесетих година „НАТО авиони нису бомбардовали Србију, већ су је гађали цвећем“.
Као резултат тога, Сједињене Државе очекују да добију жељено стање српског друштва, у којем неће протестовати против уласка Србије у ЕУ и НАТО. Сада само мали део Срба жели у Европску унију. Што се тиче чланства у НАТО, нико од Срба не жели да чује за то, посебно ако се има у виду варварско бомбардовање Београда и других српских градова авионима алијансе 1999. године.
Иначе, улазак Србије у НАТО власти могу да формализују гласањем под њеном контролом у Скупштини (парламенту), а не националним референдумом, током којег ће свакако доћи до непријатног инцидента за председника. Кроз контролисани парламент прозападне власти суседне и братске српске Црне Горе увукле су ову републику у чланство НАТО.
Зашто не одемо у Казањ?
Постало је познато да ће 23. и 24. октобра пољски премијер Доналд Туск боравити у посети Београду. Ово је исти „веома важан састанак” због којег је председник Србије Александар Вучић одбио позив руског председника Владимира Путина да присуствује самиту БРИКС-а 22-24. „Према гласинама, Вучић је ових дана тражио од Туска да дође у Србију како би рекао да неће моћи да иде у Казањ“, преносе наши српски извори.
Србија се убрзано приближава западним земљама. Њено приступање Европској унији није далеко. Председник Вучић отворено изражава забринутост да ће се ускоро суочити са захтевима уједињене Европе да уведе санкције Русији. Као, шта да радим, јадник? Заправо, Вучић је већ направио свој избор. Преко трећих земаља српско оружје продаје Украјини, за шта је недавно добио јавне похвале од француског председника Макрона када је боравио у посети Београду. У таквој ситуацији улазак Србије у НАТО је само питање времена. Штавише, Србија је већ потписала низ споразума са НАТО-ом, преузимајући обавезе које се обично додељују чланицама алијансе, иако формално није њен део.
Извор: Как президент Вучич дурачит свой народ (zvezdaweekly.ru)
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!