Реконструкција зграде Железничке станице у Новом Саду урађена је на основу Уговора који су 2018. године потписали представници министарства грађевине, државно предузеће Инфраструктуре са једне стране и представници две кинеске компаније са друге стране.
Према том уговору који и даље носи ознаку тајности, а у који су новинари Инсајдера имали увид јасно је дефинисан систем контроле за изградњу брзе пруге и станичних зграда на траси дугачкој 108 километара на деоници Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија.
Међутим, на примеру станице Нови Сад може да се закључи да систем контроле који је предвиђен Уговором у реалности уопште не постоји.
Уговор је предвидео да Министарство или државно предузеће изаберу Надзорни орган који ће спроводити контролу над комплетним пројектом.
Надзор за контролу градње на целој траси чини конзорцијум од 6 фирми, али није познато која фирма је за који део деонице задужена.
Према Уговору међутим – Надзорни орган има сва овлашћења. На основу тога јасно је да је трагедија могла да буде спречена да је Надзор радио свој посао, који је јасно дефинисан.
Зашто нису радили и ко све није радио – званично није познато.
Кинеске фирме Извођачи и њихови подизвођачи нису могли да ураде ништа без одобрења Надзора, а сваки корак су, бар према Уговору морали да прате представници ресорног Министарства које је према уговору финансијер пројекта и државног предузећа Инфраструктура железница Србије које је према уговору Инвеститор.
Поред овога је био предвиђен још један механизам контроле који се зове Нотификовано тело.
Да ли је икада то тело формирано – није познато. Одговор нисмо добили ни на ово питање од предузећа Инфраструктура Железница Србије.
Према уговору, извођач радова ништа не може да почне да ради док не обавести Инвеститора и Финансијера.
У уговору стоји да је Извођач дужан да припреми и редовно ажурира комплетну евиденцију о изведеном стању пројекта и да ресорном министарству и државном предузећу достави сваки свој документ у шест примерака, а део обавезне документације је и грађевински дневник.
У потписаном Уговору у члану 2.6 наводи се:
“Извођење пројекта описује се у грађевинском дневнику који води Извођач. Грађевински дневник је увек доступан представницима Финансијера и Инвеститора током радног времена, странице из грађевинског дневника за претходни дан предају се надзорном органу сваког јутра.”
Посебно је занимљив део уговора који описује начин предаје завршеног дела пројекта, где се каже да Инвеститор не може користити ниједан део радова, осим привремено, све док Надзорни орган не изда потврду о пријему тог дела радова.
“Потврда о добром извршењу посла је једини документ који доказује да су радови примљени” Један примерак потврде о добром извршењу доставља се Финансијеру и Инвеститору”.
До сада прикупљене чињенице указују на то да је надзор на реконструкцији саме зграде Железничке станице у Новом Саду вршила фирма мађарских власника Утибер.
Према Уговору, та фирма односно Надзор имала је обавезу да заустави пројекат када се појавио већ први проблем. Како се испоставило накнадно инжењер Зоран Ђајић који је био ангажован као консултант дописом је обавестио фирму која је била извођач радова, да подлога испод мермерних плоча које чине фасаду није добра. Нико није реаговао.
Уговор јасно дефинише и које све механизме надзор има на располагању.
Може да изведе све радове који су хитно потребни ради безбедности радова, спречавања несрећних случајева, непредвиђених догађаја или нечег другог.
Све ово што је предвиђено Уговором у који смо имали увид – требало је да претходи издавању Употребне дозволе која је једини гарант да је све безбедно за употребу. Та дозвола може бити и привремена на годину дана, али како смо открили ни такву дозволу државно предузеће Инфраструктуре железнице Србије није тражило од ресорног министаства.
Према истраживању Инсајдера зграда станице свечано је отворена на основу само једног папира који су као доказ о безбедности потписали они који су и радили.
Уговор се заснива на, како се наводи, Споразуму о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Народне Републике Кине који је потписан још у августу 2009 године. Уговор за деоницу пруге Нови Сад Суботица са реконструкцијом станичних зграда на тој траси потписали су 2018. године министарка Зорана Михајловић у име Владе Србије, као финансијера, тадашњи вд директор Инфраструктуре железнице Мирољуб Јевтић – у име Инвеститора; и представници кинеских компанија Цхина Раилwаy и Цојмуницатион цонструтион цомпанy, као главни извођачи.
Извор: ИНСАЈДЕР
Пишу: Новинарка Ирена Стевић и Радославка Жигић Деспотовић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!