Надстрешница је приликом изградње 1964. године, конструисана као роштиљ армираних бетонских греда. Једним крајем се ослањала на греду у фасадном зиду, док се остали, знатно већи део њене тежине, преко вешаљки држао у кровним гредама, са котвама као осигурачима ослонца. Наведено архитектонско решење није никаква револуционарна ни непозната метода већ позната прича у грађевинарству.
Надстрешница је ношена вешаљкама (вертикалним шипкама које су носиле надстрешницу) за кровне главне носаче. Челична ужад вешаљки су од високовредног челика, заштићена у термохидроизолационом каблу, чиме се спречава утицај воде и температурних промена. Ужад вешаљки нису кородирала нити је њихово пуцање узрок пада надстрешнице.
Приликом изградње, ужад вешаљки се изнад крова напрегну и око њих се прави такозвана “котва” (коцка од специјалног висококвалитетног бетона) која служи као сидро и која преноси оптерећење на остатак конструкције.
На слици из 2022. године. која је свима доступна путем апликације Google Earth Pro (која је бесплатна и свима доступна), види се да су пре реконструкције крова железничке станице у Новом Саду све котве биле на свом месту.
Директан разлог пада надстрешнице је то што је током реконструкције крова и приликом постављања хидроизолације неко увидео да су котве „сметале“, па је одлучио да их уклони!
На тај начин, надстрешница која је била окачена о кров је фактички „откачена“, а кабал вешаљке држао се само на трењу кабла и кровне греде. Од тог тренутка није се постављало питање да ли ће надстрешница пасти већ само када ће пасти и колико ће жртава бити.
До урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду није дошло због преоптерећења. Наиме, да је оптерећење надстрешнице било преко границе лома армираних бетонских елемената (греда надстрешнице), дошло би до пуцања самих греда или до кидања крајева кровних греда у којима су сидрене вешаљке.
Такво урушавање се ни у ком случају не може десити у једном тренутку, како смо сви видели да се надстрешница срушила. Кренуло би са деформацијама, отпадањем делова бетона, али се ни у ком случају не би у секунди сручило на пролазнике, већ би отпадали мањи делови док би остатак висио у “фронцлама”.
На сликама направљеним након злочина, види се да нема никаквих оштећења на вешаљкама или кровним гредама, што недвосмислено потврђује да је урушавање надстрешнице директна последица уклањања котви за шта су кривично одговорни сви који су учествовали у извођењу радова или вршили стручни надзор.
Смрт четрнаест људи у Новом Саду није последица више силе, елементарне непогоде или несрећног случаја, већ директна последица накарадног система који одликују нестручност, коруптивност, бахатост и апсолутна неодговорност. Такав систем је током претходних дванаест година, са предумишљајем успоставио Александар Вучић.
Немања Шаровић оптужио Александра Вучића за убиство 14 људи под надстрешницом.
Текст преузет са Х налога Немање Шаровића.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!