Зеница je за време грађанског рата у Босни и Херцеговини у првој половини деведесетих година 20. века имала систем концентрационих логора, најмање петнаест.
Сви ти казамати су били под контролом (пара)војних, полицијских или пак цивилних органа муслиманске власти коју су предводиле вође из редова Странке Демократске Акције (СДА).
Према речима преживелих сведока joш je уочиљиво да су на територији средње Босне, а посебно града Зенице, муслимански екстремисти спровели етничко чишћење, са свим елементима геноцида, што jе и била жеља руководства СДА из Сарајева, које je предводио Алија Изетбеговић.
Први који је предњачио у том удруженом злочиначком подухвату био jе градоначелник Бесим Спахић, заједно са Зијадом Алићем командантом војне полиције у ткз. Армији БиХ и Мирсадом Ибраковићем начелником Територијалне одбране (локалних наоружаних одреда).
Зеница се налази у средишњој Босни где су муслимани до оружаних сукоба имали релативну већину, па су се ту обазовале паравојне формације: “Зелене Беретке” и “Патриотска Лига” касније је била седиште Tpeћeг (зеничког) корпуса ткз. Армије БиХ.
У казаматима зеничких логора било је утамничено више хиљада Срба (касније и Хрвата), а већином се радило о ненаоружаним цивилима, где jе било жена, деце и стараца.
Муслимански стражари су вршили силовања и злостављања над женама у присуству њихових чланова породица. Зенички логори по ужасима нису ни мало заостајали за логорима у Западној
Херцеговини или Босанској Посавини.
Постоје сведочења о бацању логораша у високе пећи зеничке железаре.
Након завршетка рата у БиХ врло мали број радикалних исламиста и припадника муслиманских оружаних снага je изведен пред Суд правде и одговарао за разна кривична дела које су почили над невиним становништвом.
Хашки Трибунал je процесуирао само три муслиманска официра, али за злодела над Хрватима, док оптужбе Срба нису ушле у судске оптужнице.
Тужилаштво и суд БиХ су под великим политичким притиском,одустајале од кривичних гоњења,
jep би пресуде злочинцима јасно промениле слику рата у БиХ, где би се видело да Срби нису агресори нити злочинци, већ жртве.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!